Женски свет

6. ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 1.

из: палате или из скромне избе, примале су и примаће с највећом благодарношћу. Сестрама је сасвим све-

једно одакле долази приложени дарак. Главно је да се иде циљу ближе, а хвала свакоме који помогне.

а С сав

Наша везиљачка народна умјетност.

Ако сте способни за уживање, ако умијете оћутјети на њежноме оно што је најњежније, на финоме оно што је најфиније, на умјетноме, што је најумјетније; ако се умијете заљубити у сјајне ниансе, у радост над техничком вјештином, ако је у вас сва ведра снага стручњачког разумијевања; онда сте кадри разумјети сву љепоту наших народних везива и све предувјете за слободни развој ове тако велеважне гране нашег народног живота! Богата баштина у народном везиву веже модерној интелигентној Српкињи на душу свете обвезе једне отмене, умјетничке традиције, а ова не смије да буде угушена под тежњом за талмисјајним накитом и за површном гиздом моде. Наши везови су умотвори, који наображеној дами нашега рода још и другим језиком говоре осим боја и линија, којима очи маме. У српским орнаментима говоре и народни симболи, говоре апстрактне идеје родољубља, говори стара славенска повијест од вјекова кроз вјекове. Дивна је на пример простирка на колијевку, везена у стилу народном, а са написом из устију мајке Југовића:

Ак' и јесу одлетели ждрали Остали су тићи ждраловићи... Наше племе погинути неће, Наше име изумрти неће!

Проучавање старих наших народних везиљачких техника кадро је, да нам умјетнички дух наших бака покаже у новом свјетлу и да нам пружи драгоцјених података за грађу народне српске домаће индустрије, за умјетну повијест нашега милога рода. Код опи-

#) Године -1908. биће у Генту интернационална изложба за текстилну индустрију. Српски производи продичиће нас и тамо, ако се само пошаљу најбољи и најљепши.

сивања народних везива ваља за то да проговори и историчко стајалиште, не само техничко и естетско, тим више ако ти везови имаду и важност за даљи развој домаће индустрије.

Како високо у Енглеској цијене утјецај и дјеловање жена види се из позива, који је штампан. у свим новинама, Бијаше управљен на жене средњег сталежа, на грађанке и раднице. У интересу родољубља позване су, да помогну само домаћу трговину и домаћу индустрију, јер да европејска политика није у прилог комерциелним приликама Британије. Нарочито да је текстилна индустрија порад увоза немачких фабриката у опасности. Све чешће виђаш »Маде т беттату«.

И што би великој политици тек мучно пошло за руком да уклони, то ето посве лако може да учини грађанка и жена родољубна. Нека нипошто не купује немачких производа, нека у свакоме дућану заиште само енглеску робу, па ће за мало не само омање фирме, него и веће трговачке куће морати да престану набављати иноземске увозне »артикле«.

Ако тако ради велики енглески народ, куд и камо је нужније, да и Српкиња на то помисли. Национална припомоћ у напретку господарском мора да се тражи и од наше жене! Жене купују, троше мужеву зараду, оне у много бранша владају пазаром, њихове жеље морају бити мјеродавне за трговце. Њихова је улога на пазару већа, него што се обично мисли, а од народно-економског стајалишта зар необзирање се на ту улогу не значи заиста велико раскућивање 2

Српкиња мора да сарађује у великој задаћи око подизања нашег народног господарства, она мора да шири