Женски свет

Бр. 2.

ЖЕНСКИ СВЕТ 37.

Мужевљева прича.

Виктор Ракоши.

Уторником и петком никад не вечерам код куће. И то с тога, што по моме мишљењу вечера није за то, да човек већ код трећег залогаја изјави да је спт и да више не жели, већ је зато да се са добрим апетитом наједе. А зашто сам ја петком и уторником већ код трећег валогаја ситр И то има своју историју.

Кена моја двапут недељно похађа „Кур. један се одржи код ње, а други код госпође Ане Нешићке. У та два дана расправљају жене све женске ствари и важније варошке сплетке, стога им присуство мушких баш није потребно. Једанпут су ме на леду свалилп и тако сам колено ударио, да сам једну недељу дана морао код куће седети. Те сам тако, хтео, не хтео, морао доспети на „жур. Излишно је да изјавим, да сам се неописано дуговременио, а и жене тако исто. (Спречавао сам их у теми разговора, п чим сам испио своју шољу чаја, повукао сам се у своју собу, п тако су се жене почеле сјајно провађати.

Из свега овога још се не види зашто уторником и петком не вечерам код куће2 Стрпљења, господо, стрпљења! Захвалите Богу, што нисте прочитали почетак једног мог романа од пет свезака, те се можете надати, да ћете за кратких десет минута све дознати,

Признајем, да сам у почетку, п поред журова, у споменуте дане код куће вечеравао.. Па какве су биле последице2 Жена ме је са псплаканим очима преду“ сретала, а када сам ју запитао за узрок, почела је на глас јецати.

— Али за бога, шта је с тобом> Ваљда је „мама“ болесна7

— Није! Мама се ванредно осећа.

-— Ваљда је Катица у ватри а грло јој црвено 2!

— Знам већ: одказала је куварица, и била је према теби сурова.

— На против још никад нисмо биле у таком добром односу, као сад.

Онда ваиста не знам, шта да мислим. Просто ми је памет стала.

— Плачем с тога, што сам ја једна распикућа жена, а која не зна да пронађе изворе...

— Какве изворе 2

— Изворе јефтиног куповања. Све много скупље купујем, те никад не могу ништа уштедети.

— Али ко је рекао теби да штедиш! Новац за кухињу зато ти дајем, да га потрошиш.

— 'То је истина, али једна паметна жена за то ипак не потроши све — каже

Ана Нешићка.

— Даклем, отуда сав тај плач 2!

— Да богме. Она је једна у пуном смислу права и практична жена; она ми угледом служи. Када се жалим на своје млађе, да су скупе п рђаве, она ми одмах изађе с тим, да су њени ванредпи и јефтини, јер их одавде и оданде доноси. Ако се распитује за моју пову хаљину, то чини зато, да је њена мпого јефтпнија п поред свега тога, што је много модернија него моја. Њепа Госпођица францускиња, која много чистијим дија лектом говори, са пет форпната је јефти: нија месечно, од наше, за коју рече... да је по рођењу Немица са севера... Једном речју...

И овде се жена поново

— Но једном речју 7

— Једном речју толико ме напатп о журу, да после цело вече морам пла кати.

— Вавидиш ли2

— Не. Али ме ја толико глупава, ктична.

— Али ниси то! Кад кажем да ниси то! Ти ви врло мила, деца су здрава, домавлук је у реду, и ти си у опште једна од најсретнијих жена.

Моје мудре речи нису много помагале. Овакови призори понављали су се двапут недељно. 'Тада сам смислио, да од сада уторником и петком одлазим у гостионицу на вечеру, јер кад човек са својим нежењеним пријатељима вечера,

заплаче.

понижава, што сам невешта и непра-