Женски свет

32. ЖЕНСКИ

СВЕТ Бр. 2

Покрај мора.

Док поноћ н'јема свија се и тоне

И море бунца и о хриду звони,

Куда ли мене моји снови гоне

И — зашто срце шаље уздах бони2 За киме плаче»... да-ли на гробове Уз тужни шушањ бршљана зелена Из црне таме моју срећу зове

Да тужно јекне бона пјесма њена2!.. ... Да пјева мене!...

— — — — ту, где хучни вали Под ризом ноћи грле се и пјене Под сводом неба што звијезде пали Да звони силно боне пјесме њене А јаг — ко књига пуна страшних слова Да стојим тако без бола и нада Слушајућ' како дрхти пјесма ова И с' валом негдје губи се и пада... У Херцег Новом, 1901. Тј Јаков Шантић.

Ра 7

сиве (0 ери

Наша кућа.

Тако ми је мио поцрнели, стари

Кров пун маховине изнад наше куће, И зидови слаби пружају ми чари,

И ако је блатом ту скривено пруће;

Па и собе њене где сам златне дане Проводио слатко, и веранда мила, Над којом је лоза плела своје гране,

И гроздове црне међу лишћем крила; ж

Около градина, пуна цвећа дивна, Где сам трчо жудно за лептиром малим, И воћњак, где зими лица смрзла, кивна, Када тица неће у замку, ја жалим;

Лиснатих јабука хладовина она, Где с у души први тајни покрет заче, С кога се доцније дуго срца бона Морало да страда, да трпи и плаче. |

Врло су ми мили, и ако ни трага

Остало им није:

успомена само

Чува их и с њима она лица драга, С којима бол, тугу за дуго не знамо!

Суводање.

Рад. П. Ћирић.

—< е--е--—————————т————

Зимска ноћ...

Крај топле пећи седим, озебло грејем тело, Слушајућ ветра хуку, што с' грањем бије бој; Хучем у хладне руке, и тарем врело чело,

У глави јер се чудних створио жеља рој.

Слабо ми тело дрхће, а глава гори, гори, У пећи огањ пуца, по соби шири сјај; Жеља ми жељу вија, срце се с душом бори, По тамној соби леће мој тешки уздисај.

Далеко некуд тежи, жеља ми да се вине, И једној само мети, до тебе жели доћ'; На пољу ветар хуче, снег веје са висине,

Не иди жељо моја, на пољу зимска је ноћ.

Б. Крупа, 1905. Анђелија.

И е->—е-—————

У шумарку.

Шта то кроз ноћ звучно хуји, ... Гле! У жбун се неко скрио, —

Час кб шапат, час кб песма»

Да ли поју сад славуји,

Ил' жубори горска чесма2... Загреб, 1905.

Ту грлење ваљда спрема, Па драгани јавља ти'о

Да никога овде нема... Славко С. Диклић.

——ттисиђе— зна Кањон