Женски свет

Бр. 2.

ЖЕНСКИ СВЕТ 33,

ДУОРНРИ СЛИ

Сарајево. (Са 1. Скупштине „Српског Учитељског Удружења“ за Босну и Херцеговину држане 29. 30. 31. децембра 1905. г.) Са радошћу могу Вас известити, а увјерен сам, да ће Вас п п. н. читаоце и читатељке „“Кенског Овета“ обрадовати глас, да смо ми, српски учптељи у Босни и Херцеговини, основали своје Српеко Учитељско Удружење.

Од какове је важности по нас српске учитеље оснивање нашег удружења, то само може схватити ' онај, који је учитељ. Одавно смо се носили том мишљу, али што до данас не учинисмо, има доста разлога, које само може знати онај, који је у овим врпски учитбљ...

Дакле, што се није могло прошлих година, то се учинило евршетком 1905. године. Ми, ерпеки учитељи у Босни п Херцеговини, увидили смо своје зло, ако би м даље остали нездружени. „Уредба“ наше автономије запоставила нас је; разочарани смо, јер о нама, српеким учитељита, слабо говори, —— готово ништа. Постарала се за све боље, а врпеку школу п српског учитеља тек нузгред спомиње. Ми, српеки учитељи, били смо пдеално заузети за наше ерпеке школе, које су и дале вовод народној борби, за автономна права српског народа у овим ерп-

земљама био

ским покрајинама.

Борба се водила и евршила, а исход те мукотрпне борбе јест по нас српеке учитеље и српске школе готово да речем, — фаталан...

На овоме се није смјело остати, ако смо ради добра и нама самима и храму просвјете народне 7 школи српској. Зато смо се и здружили, те да здруженп можемо с правом захтјевати од мјеродавних, да се с нама као пиоперима просовјете, бољи рачун води.

Уз нас је правда, а српски народ љуби правду, те се надамо, да ће све оно у „Уредби“ отклонити, што понижава углед п достојанство врпеког учитеља; као и то, да ће нам се уредити досадашње неуређено наше стање и осигурати будућност наша и наших породица... Без тога смо слични трошном чуну на узбурканим мореким валима. Да Вам описујем све, што смо радили пи евршили, требало би ми дуже времена. П. н. читаоци п чататељке, „“Кенског Овета“ нека се п овим задовоље,

— Дана 29. 30. и 31, децембра прошле

године имали смо своју прву учитељску скупштину у Сарајеву. Било нас је близу 60 учи. теља п учитељица; неки су били по присутним заступани, а неки су брзојавно пристали на све што се учини. Дакле, сви смо!

Милина нас је било погледати! А како и да не... Нада једног, нада свију; бол једног, бол је свију; осјећаји, мисли, тежње, све, све нам је заједничко, Није између нас владала нека укоченост, већ права другарска, братска и сестринска љубав и предусретљивост.

Видили емо, да смо остављени сами себи, па нас је и руководила мисао ко заједничком раду са девизом: „Један за све, сви за једнога!“

Поелије призива св. Луха у цркви, дошли смо сви корпоративно у салу српске школе, у којој је скупштина обдржана. Скупштину је отворио у име сазивача наставничког збора сарајевеких српеких основних и више девојачке школе г. учитељ и управитељ истих (тева Калуђерчић. У дивном свом кратком говору истаче нам важност нашег састанка и запостављање српског учитељетва. Говор је био пропраћен са пажњом и одобравањем. За тим скупштина једногласно изабра за екупштинског предсједника старину учитеља г. Милоша Костића из Бањалуке, а ва перовође г. Перу, Чабаковића, учитеља из Сарајева п гфицу Дашу Круљеву, учитељицу из Мостара. Језгровити, пун младићеког заноса говор г. предсједника занесе нас све, као да је говорио из душе нас свих. Сав рад, и то рад огроман, текао је 8 дана и то на достојан начин. Нарочито су се истакли својим озбиљним говорима од старијих г. г. Милош Костић, Отева Калуђерчић, Војислав Борић, Милош П, Крагуљевић и Никола Ножинић; — а од млађих г. г. Стева Стојановић, Вељко Чубриловић и Ристо Шушљић, а од женских госпођице Зорка Ћурчић и Конетантиновићева.

Стварање друштвених правила, за тим резолуције које се имају послати В. У. и П. Сбавјету, као највишем автономном форуму, као протест, што нас „Уредба“ запостави, претпостављајући чак п комуналног учитеља српском веронсповедном учптељу; за представке истом форуму о уређењу учитељеког стања у садашњости и будућности; даље стварање нацрта за мировински фонд, све је то био озбиљан и напорин рад, али је свршен у најбољем реду.

тим