Женски свет

Бр. 3:

ЖЕНСКИ СВЕТ 69.

ШВАЈЦАРСКА.

На циришком универзитету (у Швајцарској) има ове школ. 1905—6. г. уписано 15 српских ученика, и то: 7 Срба и 8 Српкиња. Од Српскиња студира 1 германистику, а све друге медицину. Од мушких учи 1 педагогију, 1 агрономију, а остали технику. Овај мушки г. Милош Поповић из Ужице (Србија) већ је положио прописани испит 31. дец. 1905. г. проглашен за доктора педагогије и вратио се своме дому. Осим ових има тамо још 6 Срба у заводу »Конкордија«. Сви ови Срби и Српкиње основали су тамо своје ђачко »Српско друштво«.

РОУ РОЈКЛА,

По извештају »Цариградског Гласника« има у Цариграду српске православне деце у тамошњим школама основним, средњим, стручним и универзитету: 153 ђака, и то 63 из Турске а 90 из других земаља: Србије, Црне Горе и Аустро-Угарске.

АМЕРИКА.

Срби у Америци почињу да се прибирају у црквену и просветну заједницу. До сад су се окупљали само у добротворне и потпорне заједнице да у несрећним и смртним случајевима буду један другом у помоћи. Но како се тамо прикупља све више нашег света (они сами рачунају, да их је око сто хиљада душа) и како се велик део тога света тамо и стално настанио, осећају потребу, да се и духовно, (на верском, црквеном и просветном задатку) окупљају и снаже, хоће да се и тамо у тој далекој туђини одрже као Срби и православни. За тај задатак најчвршћа им је подлога црква и школа и за то су отпочели да образују у појединим местима своје српске православне црквене општине и да подижу у њима своје храмове и школе. До сад имају тамо својих осам цркава и осам пароха, а у Сан. Франциску и своју школу. Сад се спремају да сазову ове године представнике свих тамошњих српских православних општина и цркава у један народно-црквени збор или сабор, који ће донети правила, како да се све те општине рукују, како своје црквене и школске потребе удесе; у опште, да саставе црквено просветни устав, по коме ће делати и помоћи, да се та два просветна крила прошире и ојачају. Већ су имали један такав састанак у Питсбургу Па., који је почео расветљавати те одношаје.

ЗДРАВЉЕ.

У Србији постоји друштво за чување народног здравља, које издаје у ту цел лист »Здравље«, које смо у овом броју приказали. То друштво расписало је стечај, како да се јевтино и удобно граде станови за сељачки свет и како да се праве кревети за њих. За станове су стигли угледни планови и награђен је план професора Ђ. Станојевића са 2400 К (дин. а за кревет је награда 50 К, али за

овај још није стигао модел. Исто друштво хоће да оснује у Београду музеј за народно здравље, коме ће бити задаћа, да сабере и среди све што се односи на живот и здравље, боловање и умирање нашег народа, како би народ из очигледног посматрања видео, како се по њему болести шире, како болује, како се лечи у чему греши и т. д. |

Одељење истог друштва у Неготину подиже Народно Куталаило модерног система, где ће се народ и цело грађанство за незнатну наплату купати и своје здравље неговати.

РАЗНО.

Прва гостионица без алкохола. ротивалкохолична, друштва, која се на све стране подижу, па ве п у Црној Горп одомаћила, стекла су у Бечу (НоНеграгк-у 7.) своју прву гостионицу и 10, дец. пр. г. је отворена. Многи улазе тамо и из радозналости, али се увек врате задовољни, јер добију јевтино и укусно јело и чисте станове. Ову је гостионицу основало и подигло друштво женекињх, бечких апетиненткиња, а такових се гостионпца налази п у Енглеској п Швајдарској. Како алкохол у велпкој мерп убија здравље п живот људски. женске овећају, да су позване у првој линији, да стану на пут том злу и ето е успехом продиру и побољшавају друштвени живот и на овом пољу.

„Нови Нараштај“.

Доброчинство у Америци. Ни у једној земљи на свету не падају се веће своте на добротворне цели, нег> што је то у Америци. Тамо је било прошле 1905. г. 4007 добротворних за-

вода у којима је обитавало: 284.362 особе, а у

добротворним болницама године: 2,040.872 особе. Током прошле године

скупило се за те заводе и болнице 565 милијона

изменуло се прошле

долара или 275 милијона круна.

Велика Британија потроши годишње надуван и луле 850 милијона круна (франака).

Дубина мбра. Средња дубина мора износи према данас познатим околностима: 8496 метара. Велпког окејана средња дубина: 3829 метара; атланског окејана: 3161 м.; индијског окејана: 3593 м.; средиземног мора: 1612 мет.

КЊИЖЕВНОСТ.

»ЕгибКкотогас«. Под овим насловом отпочео је да излазп у Петроварадину нов хрватеки лист