Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ

51.

по тим градовима од туђинске заразе, моралне и физичне пропасти. (ве су то тековпне женског подвига и ових вадруга за последњих 80 година и онда се види, како ву грешили онп родољуби, који ву при зачетку ових удружења довикивали, да оваке задруге немају смисла у нав п да ништа друго не раде, него само приређују забаве п одевају неколико спроте школске деце.

„Да се види, колико је и у којој мери продрла свест наших Српкиња за удружењем и коликом моралном и материјалном снагом располажу и коликом љубављу пријањају наше Српкиње у појединим крајевима, варошима п селима за рад среће и боље будућности нашег народа, изнећемо овде, колико, где и каквих удружења имамо и на којој основи раде.

Почећемо са овостраним добротворним и просветним задругама и онима, што потпадају под управу Аустро-Угарске хана ДА

У Угарској имамо 22 Добротворне и прасе задруге и то: у Вел. Кикинди, Вел. Бечкереку, Тур. Бечеју, Меленцима, Панчеву, Темишвару, Вршцу, Белој Цркви, Новом Селу, Вел. Сентмиклушу; Сегедипу и Батоњи; у Нов. Саду, Сентомашу, (т. Бечеју арта вадруга) Ади, Суботици, Сомбору, Чуругу, Ст. Футогу, Отапару (у зачетку) и Будимпешти (просветна вадруга).

2. У Хрватској и Славонији: 22 (све Добротворне Задруге) и то: у Карловцима, Земуну, Ст. Пазови, Индији, Руми, Митровици, Иригу, Винковцима, Вуковару, Даљу, Осеку, Пакрацу, Броду, Дарувару, Новој Градишци, Загребу, Глини, Госпићу, Петрињи, Огулину (у Дољ. „Лапцу и Шиду су у зачетку).

8. У Далмацији: има 8 задруге: у Задру, и п Дубровнику.

У Аустрији: у Бечу. (1.)

5. у Босни и Херцеговини : Има 11 Добротворнох Задруга, али нису још све добиле званично одобрење. Одобрене су у Бањојлуци, Босе. Дубици, Бос. Петровцу,

риједору, Бјељини, а чекају одобрења, задруге у Сарајеву, Мостару, Бос. Шамцу, Санском Мосту, Дољ. Тувли и Брчкој.

Поред ових задруга, постоје овамо девојачка удружења у Нов. Саду, Вел. Кикинди, Вел. Бечкереку, Вел. Сент-Миклушту, Белој Цркви, Сомбору и Панчеву. Од ових има своја засебна правила одобрена од земаљске владе једино Панчевачко коло, које се спојило с мушком омладином под насловом: „Омладинско Коло“, а остала су већином спојена са својим Добротворним Задругама и помажу ове при приређивању друштвених забава. У прво доба су имали засебне недељне састанке, у којима се чптало, декламовало, свирало и певало. Све ове Задруге, усвојиле су као заједнички свој орган, наш лист „Женски Свет“ п стоје тако у духовној заједници.

6. У Србији: поникоше више женских удружења. Најстарије и најјаче је Кенско Друштво у Београду, које има по Србији 25 својих подружина. Ове подружине имају своје самостално кретање у унутарњем одношају, али стоје ипак у неком одвисном положају према матици својој, Женском Друштву. Оне морају овамо полагати своје рачуне и за сваки нов рад тражити савета и одобрења од средишне управе. Њихов је заједнички орган „Домаћица“, који уређује засебан литераран одбор у Београду, кога поставља Женско Друштво.

Ово друштво има своје подружине у Нишу, Пожаревцу, Ваљеву, Крушевцу, Краљеву, Чачку, Омедереву, Ужици, Свилајевцу, Зајечару, Јагодини, Прокупљу, Књажевцу, Неготину, Трстенику, Пироту, Гор. Милановцу, Лозници, Алексинцу, Паланци, Пожези, Ћуприји, Иваници и Бајиној Башти. Подружине већином обављају у своме кругу хумана дела а на много места отвориле су раденичке школе ва женску децу. Само Женско Друштво у Београду има своју разгранату раденичку школу са четир одељења: за кројење, за бело рубље, за клепловање и ткање, која стоји под засебном управом једне веште п вредне управитељке; имају свој базар, у коме распродају радове из ове школе, имају свој.дом убогих старица, које само пена ИН 4 а пре

Ми ж