Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ 79.

ит као слабији женски суд, и као суналиљеднтице благодати живота“ (1. Петр. 8, 7.) п опет: Мужеви љубите своје жене као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу. (Еф. 5. 25.) У последњим речма не само да је мужевима наложена пажња и пежност према женама, него је уједно пздата јавна заповед, да су они дужни бити пожртвовни за своје жене, као што је Христос самопрегоран за Цркву, коју је откупио драгоценом крвљу Својом.

У таком браку жепа је госпођа у кући мужа, свога, опа је помоћница његова према њему. У таком браку ишчезава самовоља мужевља, те жена нпје служавка него садруг, први п најближи прпјатељ мужа свога (1. Кор. 7, 4.). Велики пшеад дрквени, блажени Јероним, сравњујући тадање државне закопе о браку по којима

жена беше јако запостављена, са прописима хрпшћапског брака, овако говори: „Међу нами што је заповед за женскиње, пето је заповед и за мушке, закони Исуса Хрпета п закопп еветских владара не подударају се.... међу намп у једнаким прилпкама постоје п једнаке дуж-

ности, %)

Овако узвишеног, овако нежног и овако праведног брачног одношаја не може нам предетавити пи једна вера, ни једна филогофека, правна или социјална теорија, он се налазп само п једино у хришћанству п онај брак, који је на таким одношајима утемељен ерећа је га супружнике, пзвор је добробити и јеметво напретка за цело људетво.

Ну људи, који по речма св. Апостола не равумеју опо што је од Духа Божјега, јер пм се чини лудост, а и не могу да разумеју јер треба да се духовно разгледају (1. Кор. 2,14) — у мржњи својој према хришћанству покушаше да омаловаже брак хришћански, те у модерном савременом друштву одомаћише п узаконише врсту т. званог грађанског брака. Џа шта мислите, да ли тиме повећаше задовољство пили осигураше срећу и благостање човештва!2 О заиста не! Тим својим неделом они понизише брак до проста уговора, чиме поколебаше онај свештени и топлином љубави и искрености прожети међусобни одношај браку, те их учинише једино узајамно заннте-

супружника у хришћанескоме

ресованим странкама. Па ако је обред верни из-

#) Наведено по делу: Е. Пертопуб: Мор. Ист. Женскиња у мађ. преведу Кејект Ј. стр. 164.

"тако да се правац рада потоњег човека, —

раз садржпне извеснога чипа људског, онда и са спољашње, обредне стране, како је јадан и сиромашан грађански брак према браку црквеноме! Чувени француски академик ил Симон упоређујући оба ова обреда, овако се изражава о обреду дрквеноме: „Није доста само имати обред, него ваља, да је тај обред леп п да се може поредпти е обредима црквеним. Сеоска је црква свака сиромашна. Четирп зида како тако измолована, а врло често и непзмолована. Али је то црква; црква која напомиње колевку и раку, где све говори о дужности п о жртви, о Богу и о животу који нас чека. Она је сиромашна својим изгледом, али је богата и силна у својим обећањима. Она има прошлост од својих двадесет векова п будућност свих векова који долазе. Она се улепшава; у колико ес напредује у просвети, она постаје једпо чудо од вештине; она је пуна уметничких дела; она управља к небу своје оштре звонаре п дичи се својим прекрасним песмама и појањем. Та то је једно миље рода људекога, то је његова појезија, његова епла. Небо п земља удружују се у дрквама!.... Ми људи и не разумемо шта је за једну жену њезина црква. Ући у цркву у белом оделу о руци својега војна, уз звуке песме, кроз облаке када, поред пријатеља веселих и насмејаних, то је жеља од њезина детињства, п то ће бити влатко сећање кроза сав живот њезин. Она неће, заборавити ништа ни венаца, ни изнемогла гласа, стара свештеника, ни прстена наденута на њезин задрхтали прет, ни благослова, ни честитања, по венчању — ништа то она никад неће заборавити.“ Овим тога „вереки обред не претеже само свечаношћу и лепотом својом обред грађански. Он пма карактер верски, што обред грађански никад не може имати, а последице тога карактера врло су важне за тврђу брачне везе и за слогу породице.“ #)

Као мати жена је Хришћанка у потпуној власти својих материнских права. Свето Писмо налаже деци, да поштују матер исто као и оца, изједначујући тако у авторитету пред децом матер са оцем. (Е. Мат. 15.4; Марко 7,10; Ефес. 6, 1. 2. 8; Кол. 8. 20:). Сем тога мати је Хришћанка најближа и прва васпитачица деце своје; као и његова срећа или несрећа у будућем животу — може сматрати, да је у потпуној зависности

#) же. Симон; Жена ХХ. века, стр. 168. 168. и 174.