Женски свет

142: ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 5.

— То је заостало од болести, али ће то

проћи, па ћеш оздравити. ,

— Да боме да ћеш оздравити, дете моје, рече гђа Мирићка, која баш у тај мах уђе у собу, приђе брзо болесници, узе је за руку и рече брижно:

— Да ти није хладно, дете моје 2

— Ето видите, спрота мама, сад већ мисли да имам грозницу за то што су ми хладне руке. да тим нервозно рече матери: Та немој се, мама, толико: бринути; твоја ме брига плаши,

Тако је јадна Добрила била у вечито раздраженом стању, јер је осећала сваки дан све већу слабост.

Најпосле, желела је да изађе куд у поље; уверавала је родитеље, да ће тамо оздравити. Тамо ће имати више ваздуха, а њој је потребан чист пољеки ваздух.

И родитељи јој учинише по вољи: одмах наЂоше удобну кућу и одселе се у виноград. И Добрила је била задовољна и весела првих дана.

Али и то није дуго трајало; бољка ју је и тамо пратила, а кашаљ ју је све више обарао.

Њени познаници долажаху листом да је обиђу, а особито Драгољуб, којем се срце кидало од жалости гледајући где је сваког дана све више нестаје. Из почетка било јој је мило, дочекивала их је весело кад се осећала боље. Али доцније и то јој постаде досадно. Па би рекла:

—- Нека ми више не долазе; они ме само подсећају на срећне дане мога живота, на онај лепи живот, који се сваки дан све више краде од мене. Мама, хоћу да си ти код мене, ти ћеш ме сачувати. Ти нећеш допустити да умре твоје дете, је ли мама, добра моја мама, ти ћеш ме отети од ужасне смрти, која хоће да ме отргне од тебе.

И тад би се привила чврето уз мајку. А очајна мајка узела би је на руке и носила по соби, као да ју је збиља отимала од смрти.

Али немила смрт нађе је и у самом мајчином загрљају и однесе собом, и Добрила на недрима своје несрећне мајке испусти своју невину душу.

Рад добротворних Ириг.

По примеру у другим местима, основана је и у нашем месту српска женска добротворна задруга још године 1903. Радила је својски за унапређење исте и старала се што више, да 'одговори циљу зашто је и створена. Разним прилозима добивеним од забава и чланарином, много је сироче обучено, многој је боној старици суза утрвена. На овоме се има захвалити усталаштву старе управе под председништвом гђе Софије Ђ. Петровића.

Ове је године био избор одбора и председнице, те место старе председнице, која се одселила из Ирига, једногласно је изабрана врло штована гђа Марија, супруга уваженог трговца г. Нестора П. Симоновића. Одбор пак делимично је измењен, те су сада гђе: Јулка удова Машић, подпредседница, а Мара Барковић, Мара Аврамовић, Софија Панте Марковића, Даница Милана Петровића, Даринка Васе Дамјановића, Видосава Ђорђа Ђорђевића, Десанка Радивоја Цветкова и гђица: Софија Бошковић, одборкиње, У надзорни одбор изабране су гђе: Видоса-

задруга Српкиња.

ва Вурдеља, Фемка Добричић и Иванка пл. Младеновић, благајкиња.

Наше вредне одборкиње — скупљачи нових чланица — скупише у току фебруара ов. год. преко 20 нових чланица. Гђа председница изволела је постати утемељачем задруге са улогом од 100 кр. а све три кћери њене постадоше чланицама удружења, нашто им велика хвала.

На предлог гђе председнице, уписано је по пет честица у оба новчана завода иришка, те од једне задруге добише, а од друге, која се већ одрођава од српског имена, одбијени су.

Задруга је ових дана одржала и парастос изгинулим борцима — Ирижанима —- за слободу потлачене браће Маћедонаца, у св. Теодоровској цркви, те позвала сва удружења и цело грађанство. Разумни се одазваше позиву, међу њима наши вредни соколи и певачко друштво, које је први пут певало Мокрањчево »Дуси и души« ... врло складно.

Под вредном председницом и одбором решено је, да се скоро одржи и забава са том-