Женски свет

98. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 5.

ову грудву земље, заборављамо, да научимо масу народну, како ће се одржати и како ће очувати оне институције, што смо подигли и што смо накани да подигнемо.

Жена је стожер у домаћем животу. Око ње се вије сав домаћи и породични живот и ако је она на свом месту, ако је спремна и извеџбана за послове, који на њу спадају, ако је она прожета дужношћу, што носи као домаћица; ако је води љубав к срећи и напредку породице и куће, онда ће бити добро и угодно целој породици, онда ће срећа и напредак цветати у тој кући, онда ће се љубав и задовољство зацарити у таквим домовима. А са породице разлиће се задовољство на цео народ, па од њега и на сву државу.

За то се ми радујемо, што су, у оскудици бриге наших старешина народних, прегле тамо Женско Друштво, а овамо Добротворне Задруге, да попуне колико толико празнину, која је у нас духом времена изазвана, те молимо наше добротворне задруге, да продуже рад свој у том правцу и да према приликама подижу и друге школице оваке врсте, које ће научити нашу женску омладину, како ће као радилице себе одржати или као будуће домаћице своју кућу унапредити и усрећити.

Жао нам је, што се така установа није могла до данас да одомаћи баш у оном месту, где је потекла мисао за таке школе и где се нуди својевољна потпора за почетака сталан завештај за осигурање оваке шко-

е у будућности.

Већ од 25 година бори се горњи добротвор мишљу, како ће најбоље да распореди са својим скромним имањем, које је радом и штедњом са својом добром супругом, Љубицом, прискрбио

јер нема од срца порода, — и смислили су, да ће та мука њихова највише донети користи српском народу, ако оснују фундацију за раденичку или домаћичку школу по

примеру онеу Целовцу (Клагенфурту), коју је пре 39 година подигло тамошње женско друштво и која се данас помоћу милодара и државне потпоре разгранала на школу за спремање

млађих, за трговачку струку, школу.

за спремање учитељица раденица, забавиља и т. д. у опште, што је од потребе и користи домовима и домаћицама. Исти добротвор се уживео у те мисли и покушао је прошле године са тамошњом Добротворном Задругом Српкиња, да отвори раденичку школу, те да још за живота види, како ће се његова мисао развити, те је у то име, како смо извештени, понудио задрузи 2000 круна годишње потпоре. Но задруга не сме да се упусти у тај посао са толиком потпором и ствар је застала. А ми мислимо, да бојазан задругина није основана, јер кад могу да постоје таке школице у Кикинди, Панчеву и Вршцу са мање потпоре, може и ова у Митровици постојати са овом потпором, особито акоју потпомогне и срп. православна црквена општина митровачка, као што то чине и општине у Кикинди и Панчеву, јер ово иде у прилог целом грађанству српском. И баш за то, што се у средини митровачке општине нашао родољуб, који хоће да жртвује тој идеји све своје имање од 150—160 хиљада круна, треба, по нашем мишљењу, прихватити мисао и пустити тог. родољуба, да у пракси опроба своју мисао и да за живота још ужива у свом рукосаду, ако среће буде.

Не буде ли се могла остварити и развити та школа у оној мери, као што замишља исти добротвор, није задруга ту ни у којем губитку, јер ако не достиже.за сад потпора добротвора Кулића и можда и друга која, може се сваког месеца и дана прекинути са школом, као што су учиниле ове године Сомборкиње са својом школом, јер је то приватна установа. На тај начин би се и добротвор и сама за-