Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ

99.

друга у пракси осведочили, е да ли је та мисао за наш народи наше данашње прилике зрела и корисна; ако

није, моћи ће се за времена још скренути ствар на другу коју кориснију и плодоноснију установу народну.

снимимо дани

У црној ноћи, кад срце стрепи,

Под тамним кровом уснут' се спрема, Тад душа моја нестално блуди, Тражећи тмином оно, што нема.

Ж

Лута и блуди... далеко иде; Небу се пење, пада у море, Па с' опет враћа, окове тражи: Ту трепти, дрхће до беле зоре.

Од пута многих уморна пане Одмора тражи, узглавље треба, Јер то је њено — мора не позна, Не види земље, а нема неба.

Винковци.

Бранко Кемпф.

Непријатна новост.

Сто постављен и на њему Већ донета јела нека; И сви су се сакупили, Још се само старац чека.

Али чика од кухиње

Не отвара јоште врата... Што га немаг Шта је с њиме2 — Чудила се баба Ката.

Хајде старче да се руча!

— И звати га најзад стаде Знаш ли да је прошло време, И јела се она хладе.

Али старац ма да чује Те познате гласе, звуке Још новине не испушта Из његове сухе руке.

— Нешто си ми невесео,

Баба Ката зборит' узе,

А лепо му опазила —

У очима две-три сузе. Горњи Милановац.

О, да како не бих био, Уздахнуо чича Сима —

Сад баш нађох мога друга У »посмртним огласима«.

И он оде ко и многи

Што одоше с' овог света; А с њиме сам испратио Много лепих дана, лета.

Е па шта ћеш — вели бака То си и сам мого мнити; Зар нас штогод боље чека, То Ће исто с нама бити.

Него хајде да се руча, Сто постављен чека давно; И тороњски сат је сада Откуцао један равно.

Али чика, тужан чика С пуно бола глас је дао: Не могу ти ништа јести, На срцу ми терет пао. Влада М. Луњевица.