Женски свет

124.

никако под наведеним уветима могла упуштати у оснивање раденичке школе, на чије утемељење, издржавање и напредак, обзиром на локалне прилике, треба већих средстава, него што су скромна средства наше задруге.

Из целог садржаја цитираног чланка, а нарочито из завршетка истог сљеди, да је наша задруга требала пошто по то прихватити предлог тадање управе и г. Петра Кулића, те отворити раденичку школу, само да се зове, да смо ју отворили и основали, па макар је сутра и затворили, ако не би онако напредовала како треба.

Тиме смо довољно разјаснили, те припуштамо расуђењу, јавног мњења да суди, е да ли је у конкретном случају поступак наше задруге за осуду, онако, као што је писац чланка »Раденичке школе« пред јавност изнео.“)

Једна чланица задруге.

#) Пустили смо овај одговор ради објасњења ствари, о којој је разговор, али уједно изјављујемо, да оним чланком није нигде сумња бачена, још мање изречена, као да митровачка задруга не поња важност раденичких школа, него је изражено само чуђење, што задруга нема довољно смелости, да се упусти у посао,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

који обриче поуке и зараде нашој деци, уз потпору, која се нама чини сасвим довољна за така подузећа. После овог објасњења видимо, да тамо већ постоји така државна школа, коју могу бесплатно полазити и наша женска деца, те после тог сматрамо, да би у Митровици била излишна и друга приватна така школа, јер не би имала довољно питомица. Стога је наше мњење, да би задруга могла уз помоћ г. Петра Кулића и наравно с његовим пристанком, отворити другу коју врсту женског привредног рада и занимања, које не култивира та државна школа; можда би се могла отворити цвећарска радња, баштовански течај, вештина кувања или друга која врста домазлука, плетење и везење машином, глачарска (пеглерска) радионица или вештачког накита (машамодлук) и т.д. само не би ваљало одбити добровољну понуду, која се даје на таке ствари и којом би се могла ма која грана женске привреде подстаћи и потпомоћи. У том правцу смо покренули мисао о раденичким школама, те молимо и нашу поштовану дописницу и чланицу митровачке задруге, да размисли још једном о горњим питањима и да покуша, да са задругом својом изводи оно у привредном смеру, што је за тамошње прилике прилагодно и за наш женски подмладак корисно, па ћемо сви бити задовољни.

Уредниаштео.

ар

Анегдоте из живота.

Случај и удес.

Сваки, који пажљиво иде кроз живот и који је добар посматрач, искусио је више случајева, у којима је доживео утицај неких тајанствених сила, што неки називају »удесом«, а други пак »случајем« живота.

»Удес је« — тај израз врло често чујемо, а нарочито се примењује на људе, којима се срећа у животу осмехивала. »Удес је«, — вели се, стење под притиском привидне несреће. Удес, случај, срећа, звезда и још хиљаду других имена придевамо

кад неко

случајевима, које време собом доноси у нашем животу.

Удес и случај су мистериозни и ми мало о томе знамо. Ако тумарамо по помрчини, онда нам често неки глас довикује: »Ја тако хоћу!ј« и милиона се људи покорно клањају томе гласу. Налазимо људе, који привидно заслужују срећу и који се не могу опростити своје несреће, а налазимо људе, који су незаслужено и неочекивано срећни, који немају талента и частољубља и чији је живот све сретнији. Други су опет у животу сироти и несрећни, а имају својства да су