Женски свет

152.

чуда- још није доживила у својој кући; ево данассутра већ је у шездесетој па још купке никад није требала, а гле она млада, па пзмишљава свашта само да троши и расипа; јер купке су само за оне установљене, који имају новаца за расицање, за грофове и бароне, за лењштине п

пли боље рећи беспослене — говорила је са дубоким уверењем свом сину.

Госпођа Изабела је многе ствари једнострано охваћала, но доста је разумљиво зашто 2 Рођена беше у виротињи, стога од малена није знала за велике потребе. Када се удала, муж је тек течајем времена од малог дућанца развио велику трговину, а пред емрт купи евилару и велико пољеко имање. После мужевљеве смрти син јој преузме сву економију, коју тако развије, да су их убрајали међу прве поседнике онога краја. Пошто она већ вије мењала свој пачин живота, природно је, да је снахин живот кошним.

оматрала рас-

— На супрот томе, Ђилдини родитељи нису имали великог поседа, али ву зато сав приход трошили на себе, да што сјајније живе да блистају пред светом. Отаповали су под најам, али стан им је био у најживљој улици Милана, похађали су позоришта п опере, ебла, тркалишта и све велике забаве; преко лета су опет живели у изнајмљеној вили на обали језера Комо. Са тако различитим животом и идејама лако је појмити, зашто се свекрва са енахом ни у чему не могоше еложити; цео дан стајаху у препирци, више пута и због маленкости тако, да им је породични живот личио паклу.

— Једног дана, рећи ће Ђилда свекрви за неки мали издатак: на таке ситнице се код нас у Милану и не гледа.

Да — одговори заједљиво свекрва — код вас велика ватра гори за мало печење, овде имамо печења и без велике ватре.

а ми

— Имала сам ја печења п у родитељекој кући, мислите, да сам се ја удала из нужде или дешперата! 2

Ах! не варам се ја, одговори пакосно евекрва —— ви сте живели као пнај извесни гроф, к ји је имао сјајну титулу и грба у џепу ни паре. Знам ја сву голотињу вашу, имам ја у овему искуства, многе ву ми ствари у малом прету, мене нико не може обманути, познајем ја добро голе варошане.

— Како је Ђилда осетила, да јој овекрва а родитеље почиње вређати, свом жестином од-

ЖЕНСКИ

је, петина,

св Бр. 8

врати увреду, на коју наравно могла остати дужша. Из овога се изроди такова свађа, да је Ђилда услед тога изјавила своме мужу, да овако не може даље живети, нсго или она пли свекрва,

евекрва није

тек неко мора ићи из куће.

— Покушавао је, јадник, да пзмири жену са својом матером, но кад Ђилда не хтеде своју намеру ни по коју цену мењати, он јој одговори: према мојој матери имам великих и светих обавеза, стога ми тако ша немој нп спомињати, а теби ако није по вољи, можеш ићи.

Добро, кад неће она. ја ћу.

Од бола, тада у срцу осећао, тако му тешко беше, да се брво уклонио у побочну собу, да Ђилда не примети сузе, које су му све врцале из очију.

који је

Кад 'Њилда остаде сама, поче купшти евоје ствари у завежљајс, и спремати путничке сан дуке; но, како јој беше2 Гушила се у сузама од туге и очајања. Истина, осећала је више пута жудњу за родитељском кућом, оплакала је ту не једанпут, али је и то осећала, да би више плакала за мужем, јер га је евим срцем љубила и поштовала. Услед тога се у овом У врло несретном сматрала. као да се не од муг

још

него од живота раставља; но мислила је даље

—- какав је п он муж, кад је не хтеде са више

речи заустављати, већ је одмах отпушта као елушкињу, претпостављајући јој свекрву. Не, по сто пута не, није заслужио, да га

толико волим; п настави даље спремање. Муж, гије

озбиљно ехватити

који да ће жена тако његове речи, чувши отварање и затварање путничких сандука, горко со кајао што је онако неразмишљело добацио жени, да може пћи,

веровао,

ма да али је зато

Ђилда аије то заслужила од њега, мало размажена бпла, ипак добра п њему одана,

Госпођа Изабела је на лицу спновљевом читала, шта се између њих морало догодити, те се већ и она дала у бригу, како би епречила даљу бруку.

Шта! Наопако! да јој сна остави епна7 то не може бити, то не сме бити.

Преметајући у мпелима сав досадашњи њихов живот, оцењујући у појединим елучајевима свој поступак према њој, поче и сама осећати неко незадовољство ва собом. Признаде у себи, да је пеувише строга била према енахи. Почела

је увиђати, да је према обичним људеким елабо

ииииниилини_____________- лата с со а дат. о -#