Женски свет

— Ђилда је волела евог мужа, стога не рече више ништа но уздахнувши само, преда се својој судбини.

Било је јошт нешто, што се Ђилди никако није евидило: околина и народ међу којим је морала живети; а највише обичаји.

Можете себи зампелити, како јој је било, када је прво јутро изашавши у 10 сати пз своје собе, упита госпођа Изабела: да није ваљда 60лесна кад тако доцкан устаје.

Други пут, када је у свечаном оделу пошла у шетњу; ввекрва опет примети, да овде није обичај у тако-свечаном оделу ићи радним даном, само о празницима или кад пред великом кафаном свира, музика.

Сирота Ђилда, није знала како да је прође време, тако јој досадно беше. Муж је по читав дан у свилари надзиравао, одакле се у вече касно враћао.

У кући се рђаво осећала у друштву госпође Изабеле, која је свакојаке послове измишљавала само да је оптерети, да крпи хаљине, глача бело рубље, доведе у ред орман са робом, да пази на слуге да не бадавадишу, да издаје наредбе млађима и т. д. све послови, који јој у највећој мери досадни беху; који пут изађе на улицу, но ш то јој досади; да чини посете није волела, јер је не занимаху ондашњи разговори; једино разонођење имала је у својој пријатељици из Милана, која је у истом месту била уд-та, која је исто тако нееретна била. пето тако пезадовољна са својом околином.

— Толике сате проводи код своје пријатељице, а на кућевне послове и не мисли баш као да-је се и не тичу; ти мораш њу опоменути, па п корети, јер иначе ово сигурној поопасти води — говорила је госпођа Изабела.

— Представи себи, — настави она — што ја уштедим за месец дана, она потроши за један дан, не привређује кући ништа, устаје у подне, већи јој је посао кад чита какав роман, или највећи кад извезе на платну који цветић, ако хоће два-три корака да учини, требају јој каруца, аго купује, узима што је најекушље; при куповини све даје, ма коју цену искали, живи као кнегиња, као да је Бог зна колики мираз донела.

Син је блажио своју матер, доказујући, да су они грдан иметак стекли, па кад су већ толико имућниш, не морају више етиснуто живети, имају из чега трошати, поред оваких издатака ппак могу напредовати,

Бр. 8. | ЖЕНСКИ СВЕТ 151.

На то не знаде брзо ншита одвратити стога се удали гунђајући: да, кад те је жена занела, тако, да нити чујеш нити видиш својим ушима и очима, већ њеним; затим је проклињала у себи и онај час, када је њен син први пут отишао у Милано, да баш њу види и узме, као да овде није могао наћи добру девојку па и са лепим миравом, те ове не би вечито спомињале, Милано, и не би гледале са неке висине на све, што је око њих.

— Када је затим са женом на само био, морао је елушати тужбе и јадиковања на своју матер, тако, да сиромах није знао како ће изравнати несугласице између своје жене п матере, пре него што би избило у отворену свађу, која би за дуго време нарушила кућевни мир.

Он је јако волио и поштовао своју матер, знао је, да има неке слабости, но мислио је, да јој с обзиром на њену старост треба праштати. Што се тиче жене, волио је и њу евим срцем вупрушке љубави, једио се, и тешко му беше, што је види несретну, али је ипак молио, да угађа његовој матери.

— Мати ми је — рекао би често — угоди јој, мени за љубав.

— Ђилда је доброг ерца била, и занета више пута се искрено трудила да угоди свекрви, али јој ова даваше тада толико посла, да није била у стању да сврши; за један исти дан да пошије све чаршаве, искрпи кошуље, да пере и глача и толико других послова, те барем да је признавала толику добру вољу, него је још замерала у сваком послу, да је поруб на чаршаву неједнак, да елушкиња боље глача бело рубље, да не зна ни обична јела скувати, и да уопште нема искуства у домазлуку. Једног вечера тако се уморила од силног рада да се разболео, и кад је муж дошао кући бризне у плач јадајући се, да овако више не може издржати,

— Он је мирио и тешио, али поред свег тога жена му се озбиљно разболи; које од једа које пак од спдног рада, којем у родитељекој кући не беше навикнута. Дозове и лекара, који установи, да се Ђилда од умора и живчане слабости разболела, и препоручи купке за одмори

јачање.

Мати тек тада нападне сина: да, код њега жена ради шта хоће, да се она претвара да је болесна, да је то све удешено са лекарем, да ја распикућа, |

Шта! да јој сна у купке иде! но, такв