Женски свет

1

"

"и Ми.“

180. ЖЕНСКИ

СВЕТ Бр.

| со

вресне ручне радове, како би после мотле радећи самостално, задруге или у самој раден. школи као помоћнице могле себи и својима сигуран опстанак прибавити.

Не треба да спомињем колико је за оснивање раден. школе требало материјалне и моралне снаге, а да се до успеха дође. (Сваки ко познаје такав рад који је на трновитом путу стајао, уме ће га достојно оценити. Задругарице су учиниле што су год могле, — темељ је ударен, а да се одржи и све боље и боље усаврши, треба да сви без разлике потпомогнемо. Зато се на вас обраћам драга браћо и миле сестре, да свом снагом и свим срцем подпомогнемо Српеку женску раден. школу,

која само користи може да донесе српском и тако налаћеном народу. А подпомажући материјалпо п упућујући сваком даном приликом спромашне Српкињице пи њихове родитеље од какве је користи раден. школа, која је нарочито за њих и основана, и саветујући их да морају и требају ову школу похађати, да се науче раду, јер без рада нема ни живота, тим би само сваки своју човечанеку дужност учинио. Зато само сложним радом може се до нечега и доћи, јер је само у слози пи Божији благослов.

У то име вас поздрављам у име овдашње Добротворне Задруге Српкиња са речима: добро нам дошли мили гости вечерашње наше свечаности.

ВИ ЈЕ

Ива ПИ

; лис

ТАК 8

М

Бура у породици. (СВИЦА). Наппвао: Согдећа. С талијанског Бранислав С. Кирић.

Одељење младенаца доведено беше у потпун ред, само се још очекивао њихов долагак е' пута.

Госпођа Изабела — мати младожење задовољно је посматрала своје дело, јер није то мали посао обрадовати и задовољити енаху која је из отмене куће. Истина, потрошила је грдан новац, уложила велики труд, али мора сваки признати да је фино укусно и модерно намештено.

Све су собе снабдевене новим намештајем, и то каквим намештајем!

Какав раскош! У кући госпође Изабеле никад се није видео такав раскош, али кад је реч о младом пару не сме се штедити. Пролазила је више пута собе и у свакој разгледала, не би ди још што могла поправити, довести у бољи склад; с радошћу је помишљала на изненађење снахино кад угледа оваки вјај и лепоту.

Да, Ђилда је већ научена на раскош код својих родитеља, али је госпођа Изабела и то приметила, да је њихов раскош само привидан; посуђе им је од кина-еребра, одело и сва епољашност за око лепо, али од мање вредности: напротив овде је све волидно а посуђе од чистог метала.

Но, она је све радила без претходног епоразума са снахом, јер када је ова дошла, не да

је била изненађена, него је још јетко приметила: „Зар Ви не знате да ја имам смеђу косу, и да мојој коси не прпличи намештај и соба жуте боје 2

Ове речи јако озлоједише свекрву, која није могла ехватити, да се при намештају соба, мора пазити и на боју снахине косе.

— 'Њилда навикнута у Милану у родитељској кући најновијем и најфинијем укусу, у намештају, ношњи и евему, није могла ематрати нови стан и намештај лепим и укуесним у месту од једва 10,000 душа, стога немогући крити своје незадовољство рекне мужу:

— Види се, да сте лепе новце потрошили, али — немој се срдити — улудо сте их бацили; тако је све нагомигано у собама, као у каквом стоваришту намештаја, да мислим сад ће се тај силан намештај на мене срушити; да је бар једна соба укусно намештена, па да се мили живети !

„Молим те, буди стрпељива — одговори јој муж –- знаш, мама је еве сама хтела да уради; природно је, као стара жена укуса, а ти буди бар привидно задовољна, учини то мени за љубав; после, кад нам се пружи прилика чинићемо неке измене, а временом ћемо дотерати еву кућу по твојем укусу.

нема модерног