Женски свет

налази у Иригу да посјети српеку женеку добротворну задругу, одмах је нозвала (све чланице одбора, које су са њоме на челу учиниле посету г-ђи Савки.

Радоене, усхићене чланице желеле ву да виде и чују врлу Српкињу г-ђу Савку и благосиљају дан и час, који проведоше у њеном друштву. | ако старица, ипак још са одушевљењем којим говори 0 срп. женским добротворним – задругама, својим поукама, зрелим мислима, очарала је паше чланице.

Дуго се опирала позиву г-ђе Симоновићке и осталих чланица да проведе који час у њиховој средини и на послетку удовољи молбама и реши се да остапе.

Приликом посете предала је г-ђи Савки лепу киту природнога цвећа г-ђица Катица Барковићева, као израз рукољуба од младих Српкињица...,

Одбор, колико је могао за оно кратко време, постарао се, да што сјајније испадне банкет у почаст високе гошће. Ну, што се тиче гозбе, сав је труд био узалуд, јер је г-ђа Савка попшла свега једну чашу млека, али зато предњачила је у гоукама. Храбрећи наше чланице да пе клопу духом рекла је, да је на женама васпитање деце, јер је то њихова дужност, напоменувши, да је после Косова остала колиба и жена са дететом у колиби, па ето, нека је хвала промислу, опет има људи, жена и деце српске.

Гости на банкету беху још и кћери др. Ноашта; те преч. г. Васа Николајевић протојереј пришки, г, г. Стеван Радић и Ђорђе Ђорђевић учитељи; г. Чакра, бележник чортановачки ; супруг наше вредне председнице г. Нестор П. Симоновић, председник срп. правовл. цркв. опћине.

Дубоко у ноћ друштво потпуно задовољно разишло се са жељом, да Бог поживи још мпого година т-ђу Суботићку на радост њезине деце и на корист српских добротворних установа. Отпратисмо је до домаћице г-ђе Симоновићке, чија је гошћа била гђа Савка! Х.

Бос. Петровац. — 0 Видову-дпу о. г. приредила је овдашња Добротворна Задруга Српкиња забаву у корист своје раденичке _ школе, забава је била врло лепо посећена и донела је преко 800 К чисте добити, што је врло добро Дошло, да се покрију они издатци, који су проузроковани тим, што је земаљека влада са неке

ЖЕНСКИ - СВЕТ

1:79.

денунцијације школу.

Ову је забаву, као п саму задругу, покренула овдашња вредна и узорна учитељица, г-ђица Катица А. Крајићева, а помагале су је г-ђе: Драгица Бањац пи Савка Ковачевић, а тако и пречасни г. прото.

Данас је душа и брижна мати овој школи, која нам је од велике користи, председница задружна, наша уважена старица г-ђа Крстановићка.

Приликом горње забаве држала је наставница те школе, т-фица Анка Ћирићева овај кратак говор:

Радујем се и сретна се осећам што је судбина баш мене одредила да заузмем ово светло, богодано место —— место Српске учитељице, на првој Српекој раден. школи у Босни и Херцеговини. Пето се тако радујем што ми је та част у део пала, да овај пошт. збор поздравим са речима своје искрене душе као у неколико да објасним и докажем поштованим слушаоцима колика је велика п неоцењена добит не само за Петровац, већ и за сву околину на првом месту само друштво Добр. задр. Српкиња, која је основала раден. школу да са поносом може сваки рећи, да је овдашња Добр. задр. Српкиња заиста основавши тако племениту установу, као што је ова школа, учинила један велики корак на културном пољу овдашњег Српства. Тим пре што је ово место малено што припада крају који је одстрањен од светског живља; а то све није сметало храбрим и родољубивим грађанкама да одпочну овако велико дело. —- Нису им сметале ни разне неприлике, а да истрају у тој тешкој и мучној борби за ову свету ствар, видећи, од колике је велике користи раден. школа своме подмлатку, оне су све могуће чиниле, да своју замисао остваре, пи ето данав с поновом могу да се осврну на свој тешки шестогодишњи рад, јер гледају пред собом своју раден. школу. Замисао, да се оснује у овом месту раденичка школа потекла је из скроз потребних ·разлога. дадругаркиње су већ од дужег времена са тугом у срцу гледале где им њихов нарочито женски подмладак — сиромашни — по евршеној основној школи, једино мора да заслужује по туђим кућама за свој опстанак. Међутим немајући прилике да на који други корпетан начин себи зараде прибави, изложен је разним неприликама који га врло често сасвим морално уништи. — Дакле, решише оснивање раденичке школе у којој би спромашне Српкињице бесплатно научиле разно-

била кроз два месеца затворила