Женски свет

178.

ЖЕНСКИ СВЕТ бр. 8

1 тетопат. (Моме покојноме доброме другу Јовану В. Филиповићу).

Исписујем тп ове редове, драги и покојни друже, тешке али истпипте, псписујем ти ради сећања па одбеглу прошлост на наше младе минуле дане. А твоје сени пека опросте што пм кости потресам, да, нека ми опросте јер их само по добру спомињем, праштајте п слава Вам............!

Српска омладина плете ти венац славе и спомена, допусти ми да ти и ја уплетем један спомен!

22 КА ~

Кивео си и мучио сп би ли мету достигао, па живећи по мучећи се изгубио сп се у валима жића ! Како је тежак и горак био твој живот, како ву мучни п чемерни били твоји дани, па твоја страшна фатална судбина, алп ипак тако лепе и сјајне успомене!

Једна мрачна фебруарска ноћ однела

се, учпо си не

ЕЦ

Ра

Много хтео, много започео, Час умрли њега је помео. Бранко.

О је са овога света, ти си отишао и нпкада се више вратити нећеш; легао сп у гроб и собом сп понео и своје јадно измучено тело, легао сп и нпикада више устати нећеш. Давно ву склопљене твоје чарне очи, давно се је охладило твоје мртво тело, прохујало је доста горких дана од онога доба када ти рекох последње збогом: давно је било, али се никада ваборавити неће, у сећању ево ти и спомена. И сви ми, сви смо ми мртваци бледе сенке овога живота које ће се опет једном заједно видети!!!!7!2! А тп, тп сп путник, велики путник вечности!

Српска омладина сплела ти је венац

славе и спомена, у томе венцу ево п мојих ружа. — Слава костима, п мпр пепелу твоме, добри мој друже!!!!!!!!

Беч, 20. маја 1906.

Боривоје Б. Мирковић.

ЈЕ

Кад живот цео...

Кад живот цео у природи стане, На крилу снова очаран да дане:

А месец тужна, мученичка лика, Затрепти изнад високог звоника, И све занеми, само трава дише... И мислиш тада: живот никад више Из мртвила се покренути неће,

Кб дахом зиме замрзнуто цвеће О, у то доба светог ноћног мира,

Ко меко крило поветарца блага» Да л осећају твоја недра нага,

Тад врео додир или сузу врелу,

И хладну руку видиш ли на челу2 Ох ти тад пуна многе слатке жуди Не куни оног што те из сна буди: Знај! анђ'о то је неспокојства мога, Што тихо слеће поред одра твога У касној ноћи, па немајућ санка,

Да л' трепет тајни груди твоје дира, Грли те, љуби тајно до уранка...

Осек.

Славко С. Диклић.

а нененнннинимн (еру нммиивикње—__--_-__--

Дописи.

Ирит. На Видов-дан 6. год. Српкиња, г-ђа Савка Суботић, на слави у Раваници. По своме лепом

била је врла манастирској обичају да

обилази женске задруге, дође истог дана и у Приг на конак. Када је наша вредна председница т-ђа Марија Н. Симоповићка дознала, да се г-ђа Савка