Женски свет

У Новом Саду,

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИ

РМ Бе“

1. септембра 1906.

27 Би

Х ЗАДРУГА СРПНИЊА.

ВЛАСПИК; АОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПНИЊА НОВОСАТКИЊА.

) ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ:

| АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког !. дана у месецу по ст. кал.

Нретилата, рукописи п све што се тиче лттета, шаље се па уредни-

штво Пољи Сад (ЏИјујабк).

»Свој — Милева

_ Можда ни један поклич, који је био управљен нашем народу, није народ наш у толикој мери заталасао, као оно — »Свој своме А то је природно; јер је исти према суштини својој управљен био на сваког поје-

диног члана нашега народа без раз-'

лике, припадао он ма коме сталежу; обухватио је и имућније и потребите, и мушкарце и женскиње и старо и младо, и одрасле и децу.

Но као што је поклич тај у први мах почео срца појединаца у нашем народу освајати и загревати, исто тако нагло почео је циљ своју промашавати. Што је на жалост тако, велики је узрок у томе, што је поклич Тај, и ако је заснован под најузвишенијим назорима, и ако је поникао и покренут у најплеменитијој намери, кренуо према нашем народу некореткним, или тачније једностраним правцем.

На све стране говорило се и писало већином о томе, како сви појединци ваља потребе своје да подми-

рују код Срба трговаца, индустрија-

лаца и занатлија — јер ће се ови Само тако моћи одржати и напредовати; а готово никад или тек овлаш

б Цена: на. годину 3 круне; за Србију 37, динара, | 5 За све остале земље 3", франка у злату. | 0 Поједини бројеви 30 потура.

своме |« Симићева. —

упућивани су ови, какво становиште ваља да заузму у томе погледу према. људима других сталежа они, па да с правом могу апеловати на српске „муштерије“. О томе, шта треба чинити: и како се треба владати према оним другим члановима нашега друштвакоји су другог, а не трговачког сталежа, мало се речи трошило; тако мало, као да је њихов опстанак сасвим осигуран, ; | | Укратко: Док су вредни покретачи и ствараоци тог доиста племенитог, а специално за наш мален сиромашни народ неоспорно корисног поклича, опрезним оком пратили делање сваког другог појединца — члана или чланице нашега народа, дотле:су у том погледу члановима нашега друштва који припадају трговачком сталежу, готово рећи у најпотпунијем смислу биле остављене одрешене руке. И — док су нека јавна гласила — понекад можда и неосновано чак на пазар износила и имена неких појединаца других сталежа, који су као Срби своје потребе подмиривали у несрпској трговини, дотле су многи Срби трговци, индустријалци и занатлије не само мирне душе своје разне

Му