Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ

227.

Јесенска ноћ. Пријатељу Исаији Митровићу.

Вјетар пирну; сухо лишће Јатомице св грана прну, Па лахором завитлано

На једну се хрпу згрну

Крај тараба. А поново Вјетар духну, али јаче; Јухо лишће тужно шушти Тужно штушти ко да плаче.

Заспти се вјетар 6'јесни Умири се п утиња,

А кишица ситна лака, Полагано заромпња...

Бихаћ, 10.1Х. 1906.

Атлета.

> -ше————————

Успомене (5 пута У купалишта. Катинка Калић.

Пут овај, што га опшсујем, писаћу као проста посматрачица, како су на мепе поједине појаве утпцале и то опако просто и верно, као што би једна обична жена другарпцама својим прпповедала.

Трећега јула 1906. год. по рим. календару, кренем се в мојим мужем у купатило Ропч. На путу до Крапине нисам ништа приметила необично, што би било вредно причати, јер сам у Загребу већ била а и лепота природе није донде баш јако запимљива. Тек од Крапине до Ропча настаје већа романтичност, јер црикавује почетак планинске природе, пштоме брежуљке и угавито зелене ливаде, да мисли човек па наших крајева, као да путује по китњастоме Срему. Пут је раван, ваздух је свеж а на колима се удобно вози; не мораш се плашити да се низбрдице сувише спушташ, пити да те плаше дубоке провалије. После вожње од два и по часа, стигосмо равно у три сата по подне у купатило Ропч илп као што га Словенци називају: Рогатица, Слатина. Тај пазив, рече ми мој муж, да ће свакако бити од брда „Рог“ или „Рогпић“, које запста више Ропча у шиљасти врх се завршује и као ватубасти крављи рог изгледа. Приспевши у Ропч потражимо одмах за себе стан: али крај свег тражења од читавога

часа нео могосмо га нигде по вољи наћи +

јер су сви од гостију заузети били.

Јагма за становима, у главној сезони, тако је велпка, да многи дошљаци мо рају по оближњим селима по недељу дана да седе п да чекају, док се у са мом купатилу станови не испразне. Кад ово чусмо, бесмо као громом поражени. Шта сад да радимо г Ноћ се приближује, ми уморни од пута, небо облачно, киша, тек што није ударила а ми на улпци. На срећу паиђе туда неки послужник кога по капи са златним натписом као таквог приметим п себи довичем. Овај нас одведе управи купатила, где нам на велику молбу нашу даду још једину собу у „курхаузу , кући на сред парка са особито лепим пзгледом на околпну. Чисто данусмо душом кад у њу ступшемо. 'То нек је за паук сваком госту, који у Ронпч полази, да се раније за станове управи обрати, да не би прошао као ми.

Да би укратко упознала читалице овог штов. листа са најглавнијим зградама Роича, напоменућу на првом месту чрквицу, па једној, густом шумпцом покривеној узбрдици, која пагледа као ка. кав убави манастирчић а коју су црквицу недавно сазидали на место старе капеле, која беше на томе истом месту, где је сада „Темпел“ извор (ТетрејацеНе). Прилазак црквици веома је романтичан и ако је доста стрмен, али су начињене степенице по којима се прво долази до