Женски свет

228. | ЖЕНСКИ СВЕТ

лепог споменика грофу Фердинанду Атемсу, највећем заслужнику за подизање овога купатила, по чијем се имену овај вив назива Фердинандов брежуљак. На подножију тога брдашца налази се са стране и онај стародревни кип светог Иве Непомука, који је још у старо доба чело извора постављен и као заштитник му био. Друге важније зграде јеву: лечилиште (Ситћац=) са ванредно укусном и пространом двораном и другим још укусније изведеним здањем, поред њега, — Улепег Наш — у ком је Шегово Величанство, паш краљ, Франц Јосиф |. пекад становао. Та је зграда мраморном

плочом обележена. Затим купалиште, по-

дигнутоу сецесионом стилу, даље великолепно здање „Отазег-Нени“; даље. вагребачки дом, а најлепша зграда јесте у красном положају на повисоком брегу саграђен нови хотел Надвојводе Јована (Ноге Етзћегхог Јоћапп). То ново свратиште свечано је отворено 16. јула ове године, којом приликом на челу многе госпоштине из Граца, беше и сам зе. маљски капетан граф Атеме. Што се тиче лепоте изгледа у околину, ту Ропч има врло удесне прилике, јер је све то на окупу и близу. Тако неколико стотина корака од самог купатила налази се на високом брегу, такозвани: Ту реКоје! куда се по најлепшем путу, без велике муке, гледаоци успети могу. Ту ти се чаробан изглед отвара па село и цркву св. Јерижа, на католичко гробље, у ком је и једна (рпкиња, жена пуковника Јовановића, сахрањепа. ве ти се ту скупљено приказује као у некој лепој слици, да се дуго) не можеш да одвојиш од тога погледа. Други а мал те не још лешпи поглед је са гостпонице Дивоша (ВеПе уце). Та гостионица подигнута је на једном пирамидалном брегу, који се налави у сред питоме равнице опкољене кругом плавих брегова. Одатле се виде разни брегови засејани селима пи црквицама. Овамо и ако по доста стрменој стави, излазе гости јутром рано да виде ивлазаг сунца п да на свежем ваздуху при лепом изгледу доручкују. Но треће и најлепше место

Бр. 10.

јесте за гледање у даљину, врх брега Јанина. Недалско одавде је позната и омиљена гостионица „Јакла» опет на брегу, камо се кров густу шуму по удобном путу доспети може. Но нас је највећма привлачио круг које наших старпх које нових пријатеља и познаника, међу којима нарочито морам истаћи цариградског срп. правосл. проту Греговића који је својим достојанственим понашњм изазвао опште поштовање, тако псто и његова мила п образована кћи Олга. Ту ти је отворен поглед на планине, ливаде п шуме, ту је чист свеж ваздух да ти је милина дисати а што је најглавније, таких пржених пплића и печепих патака. ни код нас немамо. Ја као Сомборкиља мислила сам, да само код нас у Бачкој има тма живине по салашима пашим, али кад приметих код Јакла живипу како гамиже, те како је прекрплила цслу ливаду, онда сам се уверила, да нисмо ми ни у томе најбогатији. Нећу пропустити а да том приликом не споменем, како смо ми Српкиње, као гошће Роича, заједнички ручак приредиле у Јаклоној гостионици. Хтедосмо наручити пшлећу кивелу чорбу, нашто се гостионичарк: извињавати стаде, да је доцкан, јер вели: „Каг Фе зетавеће свотђа 186 већоп 21. зриб“, · па нам стаде тумачити како се та чорба готови. Кад ми све наједарод у смеј прснемо п рекнемо јој, да ми то боље равумемо, јер смо Српкиње, она се мало застиди. И тако п без зегфвеће чорбе слатко, у најбољем расположају п шали ручасмо. Ва време ручка осетимо како пав неко по хаљинама кљуца, те кад се осврпусмо, видесмо се опкољеним чопором пилића, којп су тако питоми, да смо их па руку храпили.

На подножју брда Јаклове гостионице, опет на темену једнога брдашца, обрашћена шумпцом, налази се црквица једна, немачки названа УУ апвећКареће, Верује се, да, ко год пма какву тајну жељу те се попне горе и трипут зазвони, да му се та жеља и испуни. ЈЕ сад помислите ми саме женске а међу нама п радоживих, веселих девојака, кад чусмо за то, као по команди ђаписмо, па једна