Женски свет

· Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ

210.

Госпођи Савки Суботићки“) (посвећено за рођендан П. (24) октобра 1906.)

Гле! све нас и сву домовину драгу Позлаћује сад 'Гвоја златна слава, А Српкиња Ти тисућ жеља вије, Јер свуда Твоје свјетло попграва.

'Го свјетло одејев 'Гвојега је ума, И великих Ти испуњених снова;

По раду ТГвојем од педесет љета, Милијун бљешти драгих каменова.

И „ситни везак“, „народна тканина“, На свјетскоме су сада већ пазару, Што бујно цвате ово наше поље, Т'вом харли јесмо магичноме чару. Сарајево октобра 1906.

А твоји бисер-афоризми дични

Ва српску мајку света успомена; Јер марни рад Твој сухо злато вреди Из срца сав је никао искрена.

О, ја Те љубим, драга Мајко моја !,

О, ја Те више свега точитујем!

Аманет свети свака ријеч ми Твоја,

Док дишем бит ће у свему што снујем.

Ти дивна жено, сав 1е род поздравља,

Из једне душе сложне и искрено

Уза 'Те пјеле ране стољетнице

У светој слози браће измирене. Јелица.

ж) Г-ђа С. Суботићка боравила је овог лета у Сарајеву на Илиџи, те су јој сарајевске Српкиње у знак поштовања свог прославиле боравак излетом, банкетом, песмом и новинарским чланцима. И ова је песма излив тога усхићења из пера наше сараднице, г-ђе Ј. Беловићке, у знак њеног одличног поштовања. Ур.

ВА

Наши купци и трговци.

-— Милева Симићева. —

У прошлом броју овога листа, а у чланку „Свој своме!“ упозорила сам на“ те друштво на неке околпоста, које би требало да има на уму, а да му тај тако важни поклич донесе стварне користи.

Овом приликом хтела бих да скренем пажњу наших, особито млађих трговаца, јогп па неке појаве, који ремете лепи одношај наших купаца према њима.

Што по меки купци — или како то нат народ обично вели — по неке муштерије обилазе српске, а заплаве у не српеке трговине, пије увек кривица па њима; велики део одговорности због тога, носе на себи и многи наши трговца,

Доста је времена, како по нашим и већим и мањим местима најозбиљпије пратим, шта у томе погледу чине колико муштерије, толико и трговци; колико у томе греше једни, колико други; и најпосле, колико се неоправдано нападају п једни и други, И — из тога посматрања павела сам ове стварне п истините конзеквенције:

Што по неке муштерије новац свој остављају у несрпским трговинама, не

"чане то злонамерно, те што бп хтели да

српске трговине запостављају) него ве. Бином из ових узрока: Што у српским трговинама не могу да нађу оно, што у онај мах имати желе, што често једну и исту робу у српској трговини _ морају скупље да плате, што у српским трговинама не могу да добију потпуно модерну и укусну робу, што их у несрпским трговинама брже послужују а за поручбине се брже вастарају и добављају их и најпосле, што их често у несрпским трговинама лепше и љубавније дочекују и испраћају.

Ако ко у своме месту не може да нађе ни у једној српској трговини што имати жели, те по томе оде у несрпеку трговину, не може га нико осудити; јер свако помишља, да је себи најпречи и да су у првом реду позвани трговци да задовоље муштерије, а не муштерије, де купујући себи неповољну робу, потпо-

ИРА У ТУ