Женски свет

220

ЖЕНСКИ

мажу трговце. Има до душе муштерија, које су претераних назора и пнастраног укуса; ал о ивузетцима не могу трговци водити строга рачуна; њих има свуда; те их према томе не треба строго ни осудити. Но и таке муштерије ће трговди моћи задовољити, ако им укус проуче, те радњу своју попуне онаким „артиклима“ какве они траже.

Ал има случајева, да и човек обичних, односно здравих назора а отмена, извежбана укуса уђе у српску трговину и увери се, да у њој од онога што имати жели, може да бира само између две, највише три врсте, а да од истих ни једна потреби и жељи му не одговара. Па кад така муштерија по томе вађе још у коју српску трговину и не задовољивши се оде у несрпску трговину, где што постићи жели, постигне, те свој новац тамо и остави — тада има права да она замери Србину трговцу, а не Србин трговац њој.

Што ово — на жалост — чешће бива, узрок је у томе, што по неки наши, особито млађи трговци (част изуветцима) своје радње, да се послужим трговачким

изразом, једнострано, дакле непотпуно сортирају. Што у ту по њих саме штетну потрешку падају, бива понајвише

зато, што наши млађи трговци већином отварају радњу са малим капиталом; а смештају је одмах на највиђеније место, за које морају плаћати огромну кирију; те им не остаје толико готовине, колико би било у први мах потребно за набављање робе; што као таки почетњаци пе могу имати код горњих трговачких кућа довољно кредита и што многи од њих _ не уму своје личне потребе да смање; већ живе животом, којим живе и оне њихове колеге, које ву већ нешто стекли, Кад би наши по неки млађи трговци о овоме мало озбиљније размислили, било би боље и млогима од њих а и њиховим муштеријама.

Као ови, греше и они наши млађи трговци, који у жељи, да што више, а што брже стеку, своју робу зацењују; јер и тим поступком муштерије своје

одбијају.

СВЕТ Бр. 10.

Још више се замерају муштеријама, а себи огромне штете наносе они трговци, којп своју радњу пуно застарелом, про: бираном робом горњих кућа — (коју можда с тога узимају, што је од горњих кућа по мању цену добијају) а не сортирају је модерном робом. Ово поглавито важи за такозване модне и мануфактурне трговине. 'Го је донекле могло да буде у пређашња старија времена. Ал данас, у доба, где је железничка комуникација тако обилна и јака, где излазе толики модни листови, међу којима има п тако бесцених, да пх и најобичнија грађанска кућа претплатити и држати може, данас, где је мода толико маха отела, да јој ретко ко не подлеже, данас о томе сви натти трговци морају водити рачуна. Та, такозвани „вигеци“ само су зато толики свет освојили, што по кућама заплазе са најмодернијом робом!

Далеко је од мене свака помпеао, да претерану моду и луксуз одобравам. () томе ћу можда имати прплике да коју речем други пут. Ја хоћу само да констатујем, да данас највећу масу муштерија освајају они трговци, који не губе из вида моду и према њој радњу своју сортирају.

сим већ до сад поменутог незадовољства муштерија, многи се туже, како у неким српеким трговинама послуга тече „сухопарно и тромо; а ако се у њима по нешто, што се у први мах не може да добије, поручи, траје двојином толико времена, док поручена роба стигне, колико за то треба у несрпским тргови. нама.

Исто тако замерају муштерије некпм трговцима, што их, како нећ спомепух, хладно дочекују п испраћају. 'ако понашање трговаца боли и ствара жаоку у срдима не само оних муштерија, које припадају отменијем сталежу, него исто тако и у оних из народа. Први дакако траже обично, отменом свету својствено предусретање; други, пријатељско-својеки дочек и испраћање.

Више пута, пролазећи случајно крај несрпских трговина, била сам сведоком, како по неки пноверац трговац пспраћа на жа-