Женски свет

2528. ЖЕНСКИ СВЕТ БР.

Имај сажаљења са овим јадним створом.« »Цуцу-ова« природа изгледаше као да се променила. Никада није сам излазио и остављао кућу. Кад и кад, при летњој жези и.запари, када јеу стану радениковом постало загушљиво, са чежњом погледао би на улицу, на висока дрвећа, са којих птичице тако весело певаху. И Фифина као да је разумела, шта се догађа у његовој унутрашњости, говорила му је тешећи га: «буди само стрпељив, у недељу ћемо сви скупа у шуму, где ћемо се наудисати свежега ваздуха. Бацаћу ти камење, а ти ћеш апортирати.» »Цуцу» би на то весело лајао, као да је разумео, шта му мала причаше.

тако су пролазиле године непомућене радости. Но срећа је као и тица селица, да никад не остане у истоме гнезду, које је себи једном изабрала. ·

Добри раденик је оболео. Клотилда, која је свога мужа обожавала, није могла допустити, да га носе у болницу. Једно за другим продавала је трговцу кућни намештај за незнатну цену, за тим дође на ред рубље, па разне ситнице и успомене на прошле сретне дане.

Напослетку мораде ипак Хенрик у болницу. Када се после петмесечног одсуства кући повратио, нашао је велику промену. Немаштина и беда закуцала је на врати, задовољства беше нестало а цела уштеда пропала.

»Цуцу« пак није био за то пренебрегнут. Клотилда и Фифина су га савесно неговале, са њиме заједно жалиле одсутнога, који се сада повратио излечен.

»Већ сутра идем на рад« — рече Хенрик. И одмах у јутру отишао је своме старом газди, који га је одмах и примио. Но овај добри човек био је · преценио своју снагу, јер је био принуђен после неколико дана поново лећи у постељу.

Скоро три месеца остадоше дужни

ПИ ишао = пл

станарину, и куће-власник им је претио, да ће их немилосрдно избацити из куће.

»Коме рђаво иде као вами, ти не могу још и псето држати,«

«Имате право, али шта ће бити од јадне животиње« — рече Клотилда жалосно. 5

И уздржавајући сузе, сиђе низ степенице доле. Али кад је у своју собу ступила, поче горко плакати.

»Шта ти је, зашто плачеш» питаше ју муж.

Омла му исприча шта се догодило, и Хенрик се горко смејаше. Он је седео крај прозора у наслоњачи, коју су још у невољи спасли, и тело му дрхташе испод меког вуненог покривача. Седео је неко време непомично, гледајући укочено на небо, које се

црвенило при заходу сунца.

Поред њега лежао је »Цуцу« и болесников поглед сукоби се са његовим погледом.

Хенриове очи добише на мах благ израз, лак осмејак прелети преко његових као восак бледих усача. «Цуцу« му приђе ближе, наслони главу на колена болнога човека, а овај га нежно помилова по глави. Но у том убоде руку на један клин, који је оковратника »Цуцу-овог« провиривао, и 'болесник тихо зајаукну.

»Овај је оковратник сасвим већ рђав» — рече својој жени. — «Псето се може лако повредити, као што сам

се ево и сам повредио. Потражи ка-“

кав кључ, да ову браву отворимо. То те неће више мучити драги мој »Цуцу». Идућег дана измолила је Клотилда од бравара цео колут разних кључева. Брава је била отворена и пала је доле. Хенрик је посматрао «Цуцу-ов» око-

вратник и окретао гаје међу прстима

неколико пута, премишљајући шта да ради са њиме. Кожа је била поцепана на неколико места, а из једног таког места, вирило је парче прљава папира. «Лист папира, шта ту може битиг« Он оцепи пажљиво кожу и један