Женски свет

242. ЖЕНСКИ

рада у кући и ван куће. ГБој ће скоро смешно бити, кад је стане попа или учитељ поучавати, како да кува, или децу негује, како да спрема за зиму, како да кува сапун или кућу у реду да држи, кад зна или бар мисли, да ни попа ни учитељ то не могу знати. — (тога ваља тај посао да приме на себе Српкиње као позваније за ту врсту просвећивања пародног, а поуке од женских у овим чисто женским пословима биће и пре и радије примљене него од мушких. — А да је ово поучавање наше сељанке преко потребно, није нужно докавиватп оном, који је бар кратко време на селу провео п у наше сеоске куће запшао.

Ми на селу најбоље знамо, да наша сељанка, која све већма иде за модом не ана честито ни скувати, ни децу надгледати, ни кућу у реду држати, да и не спомињем многе друге ствари и ситније и крупније, које се тек по својим последицама дају приметити. — По нашим селима се још ни дан данас не умеју или неће ни честпто умити, а већ чешљање спада не у посведневне, већ у недељне послове. — Свима упада у очи п већ је постала обична она тужба, како пропадамо и бројно п имањем и морално, сви се тужимо, како у свему назадујемо, што је па жалост горка истина. И да то зло сузбијемо позвали смо и свештенсто и учитељство, а нисмо за то најпозваније позивалп т. ј. женске.

У многим местима су женске већ почеле радити у том правцу, али то су прво врло ретки изузетци, а друго ту нема једнообразног смишљеног поступка. Једна ће радити овако, друга онако, свака по свом начину и мишлењу.

Сем онога, што се наш сељак са невештине и незнања своје жене рђаво храни и што је на селу и опет са невештине и неупућености велики број п дечјих болести и смрти у деце — има још једно грдно зло, нарочито међу женскима распрострто зло, које нас све већма сатире и убија, а то је мода и прекомерно кинђурење и раскош. И то зло да сузбије, није нико пре п боље позванији од нас женских. И ту требамо ми Српкиње да

СВЕТ Бр. 11.

почнемо сложним и истрајним радом да помогнемо, те п поуком, а још више сопственим примером да сузбијамо тог велпког душманина и непријатеља, који нам убија п тело л душу и сатире нам имање. — А и ту ћемо много боље и много више помоћи, ако будемо удружене, споравумне. — Најпосле п сама наша корист одлучно нам палаже, да се зближимо, упознамо, да се већ и себе и своје деце ради споравумемо и удружимо. Времена и прилике, у којима живимо, бивају све теже п повољније. Немојмо заборавити, ни из вида губити, да се особито у паптим крајевима све више шире п оснивају државне школе, да нам се матерински језик у школама потискује, те да п ту настају за нас као матере и сестре пове и свете дужности. Ако смо и до сада свој подмладак у српском п православном духу неговати хтеле, од сада то морамо чинити, нити смемо допустити, да нам се подмладак не одроди, већ ни равнодушан буде према светињама вере и народности. — Џа и ту ћемо удружене увек више моћи учинити.

А — као што рекох — и сама наша лична корист нам налаже, да п по селима створимо своје задруге, да би се у њима даље образовати могле, да би се међусобно одушевљавале п каоружале за, свети позив свој. — У задрузи ћемо се и договорити, у задрузи ће и која нона корисна мисао искренути, па ћемо већ по оној нашој, да више очију више виде, и да је прут у снопу јак, и бољемн лакше моћи вршити своје дужности. А тих дужности ми имамо врло много и врло племенитих, па немојмо се извлачити, недајмо, да све па и оне послове врше мушки, које бп требало ми да вршимо.

Оснпвајмо дакле и по селима своје женске задруге, а то неће бити тако тешко, као што би можда на први поглед изгледало. Да и не говорим о највећим селима, знамо, да и у мањим и најмањим селима има бар две-три па можда и више одушевљених Српкиња, које бп могле створити своју задругу, па ако никако друкчије не би могло бити, а опо бп се могле споразумети Српкиње из два или