Женски свет

244.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 11.

З од ра-в-ој

К'о очајник презрен од света и људи, Што тражећи срећу по свијету блуди, Обиш'о сам и ја, до сад многи крај Свуда ми је лепо, свуда добро било Али нигде није к'о на дому мило У свету је пак'о; у свом месту рај.

Прошао сам многе градове и села,

Видео сам дворе од мермера бела,

Дивио се блеску и лепоти тој;

Али шта су двори, шта је пусто благо

Прама теби само, моје село драго,

Прама теби мили завичају мој! Митровици, 27. јуна 1906.

Здраво света грудо завичаја мога! Ево опет натраг милог сина твога, Суморан је, тужан к'о јесењи цвет. Од тешкога бола срце му се пара Још га није прошла она рана стара, Што му је задао немилосни свет.

Здраво мили доме! Здраво завичају! Здраво, реко бистра, што блисташ у сјају!

Да л' се нада гора, нада-ли се луг2

Здраво роде славни и питоме равни!

Здраво славуј-тицо, мој друже одавни. Свагда си ми био највернији друг. Ст. Зебић-Горски.

РА

На адресу ерпеких Девојачких Кола.

Изгледа, к'о да су нам Девојачка Кола ишчезла с јавног попришта. Од последње 2—3 године не чује се о њима ни беле. Једино, што панчевачка »Узданица« живо ради и као да су од тог рада сва остала кола у Вел. Кикинди, Вел. Бечкереку, Вршцу, Белој Цркви, Новом Саду, Сомбору, Вел. Сент-Миклушу и т. д., изгубили сву кураж, да сеи они крећу и што раде. Место, да им је Панчево подстак, пример и углед а оно је расплашило сва остала кола. Бар тако нам изгледа; можда се ми и варамо, јер их нигде не чујемо и не видимо.

Ево се покренула мисао у нас да се подигне споменик врлој српској књижевници и песници из прошлог века, покој. Милици у Стојадиновићевој, Српкињи. — Та је мисао заталасала духове женских кругова; а нарочито се за ту мисао интересује Књегињица српска Јелена, те се с благословом Њеним у Београду поново покренуло Девојачко Коло, те под председништвом гђе Ј. Димитријевићке, врле списатељке и песникиње и потпредседништвом вредне деловоткиње београдског Женског Друштва и наше врле зараднице, г-ђице Катарине Холецове,

Пи тоа ал и а

приређују забаве и јавна предавања у корист тог споменика. На ту цел је по молби тог кола, држао у универзитетској дворани 1. октобра о. г. г. Др. Јован Скерлић, професор свеучилилишта, врло лепо предавање о пок. Јанку Веселиновићу; а приреди- . ће и више таких и других забава. Исто је коло већ наредило, да се стари крст пок. Милице, који је заостао у старом гробљу, пренесе у народни музеј, како да се очува и тај знак њене успомене за потоње потомство. Решило је даље, да се издаду дописнице с Миличиним ликом и да се у корист споменика распродају. Осим тога издаће зборник Миличиних најбољих песама и чланака из њеног дневника па и оно, што су други о њој писали и певали, па ће се све пораспродавати у корист споменика.

А шта се овде код нас ради на томе2 Скоро ништа.

Иришка Добротворна задруга Српкиња издала је проглас за скупљање прилога на ту цел још јуна месеца 0. г. па из досадања два извештаја у 9. и 10. броју нашег листа, једва се накупило нешто преко 150 К, паи