Женски свет

би зора лице помолила излазила је ббна Дуња у плодна поља и јепала би горко очајно, јецала је тако болно, да јој је гласе гора присвајала: »Јарко сунце што ме не огријеш, Ја л’ од рода, ја ли од порода, Ја л’ од моје девет миле браће Ја л’ од моје остарјеле мајке?« Сваког убогог јутра, кад се сунце рађало и сваке вечери о смирају сунчеву плакала је уцвиљена душа сиротне Дуње. Једног лијепог љетног јутра, кад је Дуња ббно клицала: »Јарко сунце што ме не огријеш?« допријеше, јањци моји, сузе њезинедопријестола божијега. Земља се затресе, жарено сунашце трипут заигра, заигра силно и страсно па се умири и помрча. ... То су били (праси), трени, честити синци моји, кад су и драгоме Богу додијале јадованке Дуњине. Са пријестола свога заповиједи Господ анђелима, да сиђу на земљу, отворе гроб најмлађег брата Дејана, те да му од шкриње учине дората, а од покрова срежу одијело, те да га опреме сеји у походе, преко мора на девет конака... Анђели, слуге божије, учинише, како Господ нареди. Ја, дјецо моја, соколови моји, да је било само погледати сретну Дуњу, кад је угледала, да преко родних поља језди њен најмлађи брат Дејан. Сва сретна и блажена три пут се је с брацом пољубила. Лијепо је Дуња брата дочекала, нудила га медом и шеТером, али Дејан није ништа хтио. Питала га за мајку и за осталу браБу али Дејан на све кратко одговарао. То се све сеји зазрело, све више је она брата проматрала и све јој је чуднији долазио. Кад веТ није могла' срцу одољети, она закука кзно кукавица: »Шта ли ти је мој брате Дејане Ја-ли си ми скоро боловао; Ја ли си се скоро оженио Те си тако сеји потавнио ?« Дејан на та питања не одговори ништа, само погледа сестру и сузе,

вреле сузе му потекоше низ образе. »Збогом сејо, збогом очњи виде наш!« прозбори Дејан и узјаха дората. Ал’ сеја се скамени. ОдвраКала она брата, да не иде одмах, говорила му ријечи праве сестринске љубави и милоште, али се Дејан не даде одговорити! Кад је сирота Дуња видјела, да је све забадава, закључа она своје дворе и пође с братом. Дуго су они ишли ■ћуте Ки. Једно јутро освануше на домак милог мајчина дома. Баш када је сирота Дуња мислила, да Г>е загрлити милу браКу своју и пољубити руку сретној остарелој мајци, скрену Дејан с правог пута и они се нађоше у сред гробља. Дуња се скамени од чуда. Дејаново лице поста жуто к’о воштаница, сиђе с коња и тихим скоро нечујним гласом прозбори: »Збогом сејо, ту леже твоја мила браКа, који нијесу помрли к’о што су жељели, на брани отаџбинској. Твоје сузе су ме дигле из вјечне куКе, с тог не плачи сејо мила више, не плачи, већ хајде па тјеши остарјелу мајку!«, то изусти, гроб се отвори и њега нестаде за навијек. Чувши Дуња то, није могла срцу одољети веК закука болно, очајно..... То тужно јадиковање чу мајка Дуњина, изађе пред куКу, послуша мало, па јој се сажали: »Хајд отале сиња кукавице, Не вријеђај девет мојих рана Девет рана девет ми синова И десету ћерку ми Дуњицу!« глас давно не виђене мајке своје уста с гроба и одазва се: »Богом теби моја добра мајко Ја нијесам сиња кукавица Већ сам главом ћерка ти Дуњица!« Одјек се брзо пољем губио, поносна Грмеч-планина Тутала јеидрхтала, свјежи, горски лахор махао је траву и причао о топлом ал пошљедњем загрљају јадне старице са својом јединицом. Сунце је три пут заиграло па по том помрчало. Лијепом и јуначком Крајином нашом разлијегао

Бр. 1. ЖЕНСКИ СБЕТ

13