Женски свет

Богородица и анђели.

Превео: Ž - Arco.

се звук звона с наше старе, сеоске цркве. Звоно је јецало тужно, а мајка и кћерка онако загрљене снивале вјечни сан .. . Већ је касна ноћ била кадјемајка довршила причу. —• Она би остала још сједећш, да спреде што је наумила, а ми, дјечица пошли би на починак. Очитали би вечерњу молитву, пољубили њену старачку ваљану

После рођења Исусова, провела је Богородвца са новорођенчетом и Јосифом, још осам дана у витлејемској пећини. За цело то време, пије имала никаквих послова, а још мање је знала за какву оскудицу. Пастири јој доносили сира, воћа, па и дрва за огрев. Жене и ћери њихове, забаљале се дететом и дадоше Марији свега, што је породиљи требало. Оиа три мудраца, донеше читаву рпу скупоцених простирака, злата и другог накита, ua отидоше. Кад је прошао осми дан, Марија мораде устати са постеље, па хтеде да се врати у Назарет. Кад су пастири дознали за њену жељу, понудише јој се, да је прате, али их она одврати речима: Не остављајте своје стадо ради мене, јер ће ме син водити! А хоћемо ли оставити ове скупоцене да рове овде? упита Јосиф. Дабоме рече Марија јер их не би могли ни понети. Али ови дарови вреде много, на то he Јосиф. Тим боље одговори она, па подели међу пастире, скупоцено благо, источних мудраца. Та бар нешто од тога да понесемо, добаци Јосиф бојажљиво. А шта да носимо ? одврати Богородица, та ми имамо далеко скупоценије благо од овога! * * * У путовању много им сметаше јака врућина. Богородица ношаше дете па руци, а Јосиф кота-

десницу и полијегали одма онуд око огњишта. Киша лагано ромиња и удара о кров куће наше, ватра букти, а пламен слободно лиже уз вериге. У дувару се попак распјево, а онамо у куту стари мацан опружио све четири ноге, па слуша, како киша ромиња. Зврк вретена мајчина успављивао нас је и као да је он поново причао нама најмилију причу .. . причу о несретној крајишкињи Дуњи . ..

Јулка Г. Поповић.

рицу, у ксјој беше оно мало јаднога рубља. Око цодне, застану они у крај неке шуме. Чим застадоше, појаве се силни мали ањђели међу шумским дрвећем. У часу дадоше се ти анђели на посао. Једни донеше воде са извора, а други оиет свежа воћа. Тек што се светла породица даде на даљи пут, а ањђели их пођоше пратити. Кад је настало вече, застану путницн, да почивају. Учасу начинише анђели лаку постељу од маховиие и мирисне траве, па целу ноћ бдише над сном свегих путника. И доспеше путници у Назарет својој кући, која је била у некој тескобној улици. Анђели ни овде, не оставише своје Iцтнике. Чим се дете расплаче, одмах ти неки .почну тихо љуљушкати дечију колевку, а други опет удесе у разне инструмепте, дивну свирку. Кад се јутром Марија пробуди, а оно све у реду; лепо спремљено и ометено, баш као да је она сама све то порадила. Па као што су анђели лебдели око Богородице и њеног божанског детенцета, исто тако лебдеше и указиваше они сваку услугу и Јосифу. Но, како Богородици та одвећ велика услужност, не даде никаква посла у кући, почне јој то бивати досадно, па стаде премишљати о свему томе. Тако кад је једног јутра устала, опази она, како јој анђели спремају собу. Узме мгглу од њих, па их удали. Кад би у подне, те што Марија и Јосиф обедоваше, хтедоше анђели и опет, да укажу своје услуге, али мати божија ке даде, те сироти анђели, ожалошћени оду. Но, за мало.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 1