Женски свет

Кога да изаберем за мужа.

Каква је разлнка између љубави песника и љубави философа ? Запита млада девојка, упирући поглед у своју чуварку. Боме ви право радите, одговори ова, 'а била је већ старија и искуснија жена кога господина ви волите: да ли песника Ивана или философа Василија ? - Ах, рече уздахнувши девојка обо]ица су добри младићи; обојица су заљубљени у мене, алп кад гол: размишљам о томе чини ми се да ме философ више воли. Зар ниси примећавала како црвени кад ме види ? Последњи пут кад сам учила у садону раепраЕљао је о стварима врло важним и дубоким: о крајности и бескрајности, о круговима и угловима и Бог зна о чему још шта, нисам у стању да ти испричам. Замисди философа, кад у највећој ватри доказује па и поред тога, кад ме виде заборави на сваки исход својих доказивања. БВегово чело, које је дотле било покривено облацима и маглом философије наједанпут се разведри, а лице му обли румен. Рекао ми је да наличи на молитвеник, који ма да је озбиљан мора бити укоричен у црвени сафијал да би могао наћи места у далеком будуару. - Одлично узвикну старица узми књигу сафијанову, пођи за философа Василија и престани мучити људе својим непрестаним колебањем. Али, моја драга, викну лепа девојка а шта ће бити с мојим јадним песником ? Ах, кад би ти знала како он саставља дивне акростихове, оде, бајке, и све мени у славу. А што је најважније све те стихове штампа у листовима. С каквим .ми је заносом и радошћу донео први одштампан табак, још влажан. С каквим је нестриљењем расецао листове прстом немајући ножа при руци ? Да дивних ли ]е ствари било тамо! Замисли... било је звезда, талма, слика, идеала! Али ти све то не разумем!,.. Знај само да сам тамо видела своје име штампано крупним словома. Кћи чиновника и удова ганералица зеленеле су од једа. Моје име у новинама! То је истина промрмља чуварка ]а- не трпим ову удовицу, која свуд прича да је мла ђа од мене. Ах, кад би то твој песник могао

Адам Мицкјевић.

учинпти, па да генералица пукне од муке!Пођи за песника! Али кажу уздахну девојка да су песници нестални. Ја сата знам да Иван није само једној дами писао акростихове и бајке. А што се тиче фалософа за његово сам срце сигурна. Осим што иде у библиотеке не иде никуда, говори са заносом само о књигама. И ако би се по својој женидби могао заљубити, то само у кругове, јер сам чула како је говорио: да нема ничега савршенијега и лепшега на свету од кругова. Тешко је бити љубоморан на геометријску фигуру, то није опасна ривалка. -- Иначе нраво моја драга, имате потпуно право да се бојите несталног мужа. Мој покојни (Бог да му душу прости!) јадао се често. пута на мене кад бих га добро истукла с времена на време, јер је често пута то заслуживао због неверства. Јадан мој каплар! ја мислим да је и он био песник, јер је често певао песму: „Где хуеари старих љљети,а и , и то га ]е без сумње одржавало у необузданости живота, Ја еам за философа. —■ Али песник ми се заклео у сва божанства подземна да ће ми бити веран. Плакала сам. гледао ме је и са сузама у очима, полагао ми је заклетву, и признаћу ти да ме је јако дирнуо. Философа нпкад нисам видела да плаче. Ја 'бих више волела осетљивога мужа. Кад год ми се буде плакало нека и мој муж илаче, а кад би ми се видето да се онесвестим, мој песник умро би од оча}ања, док међутим философ би одмах послао по лекара. Лепо кажеш! врло лепо повика чуварка тапшући рукама - муж коме се не верује право је чудовиште. Ја сам пробала двапут да паднем у несвест: знаш шта је урадио онда онај каплар мој муж ? Завио трубицу од хартије па један крај запалио, и други метнуо уста и дунуо ми у нос толико дима, да би и мртав скочио. Ах, обешењак, иеваљалац један! Мислим да је и он морао бити нешто мало фплософ. Пошто сам ово добро промислила, о овим стварима рећи ћу ти да сам за гхесника. ■ —■ Ах само да није ћудљив прекиде девојка али свакога тренутка мења расположење. По некад критикује моју тоалету, подсмева се мо'им изразима окривљује ме да сам свирепа,

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 1