Женски свет

да сам неетална; сурово поступа са мном: Ах, Боже mo], како је по некад несносан! Тада се враћам философу, јер овај је увек миран, задовољан и не сумња. И кад размишљам о ћудљивости песника, философ је уверен да је мој дух огрезао до ушпју у тезама, које он преда мном развпје. Никада ме није назвао свирепом или несталном. Последњи пут ми је рекао да сам absolutnm, што по моме мишљењу мора значити да ћу бити апсолутан господар његове судбине. Апсолутни господар! Боже мој, ту нема шта више говорити; узми философа још данас, одмах нареди да га сместа дозову. Ах каква штета што мој каплар није био философ. А ипак, не могу сакрити, прекиде девојка да песник има врло лепих страна; има он седанце с приличним дохотком; воли живот весео, воли да се забавља с иријатељима. Могу бити сигурна да у његовој кући не ће бити досаде. Да си ми то прво казала викну стара чуварка такав начин живота и мени се веома свиђа; слободно можеш пружити руку песнику, а мени ћете учинити да будем чуварка вашег имања на селу. ■ Али то не„ би дуго трајало рече младо девојче вртећи тужно главом јер он воли расипати новац и упропастиће све што има. Врло је опасна ствар расипање јер је сиромаштво страшно ... Философ је много обазривији, врло чуваран, и необично штедљив. Онда ми немој више о песнику ни причати, бићеш жена философа, па крај. Али прекиде наша јунакиња ако сам ти казала да је философ штедљивији, заборавила сам додати да несретник нема шта ни да штедп: Он је данас тако сиромах какав ће песник насигурно ускоро бити. Ако је тако рече достојанствено чуварка, онда ти саветујем да узмеш за мужа нашег старог настојника Бориса. Истина, он нпкад не прича о ицеалу ђ нити о absolutum- у, али за то има дивну трокатницу у Москви у Тверској улици, а уз то двадесет хиљада рубаља и педесет козлејака чистога прихода. Рlз овог разговора, који се водио у вече на прагу једне куће, расплет изилази сам по себи. Хтео сам ствар на томе свршити, али знајући како је важна ствар кад се тиче песника и философа, а уз то охрабрен стрпљењем публике, усуђујем се додати од своје стране неколико речи.

Прешавши летимично историју заљубљених песника и философа, приметио сам да је велика разлика поступања у таквим .случајевима код људи обе врсте. Готово сви су песници описивали историју своје љубави спомињући чак и најмање појединости, које су се тицале њихових драгана; али ти исти, чим се ожене не говоре ни речи више о своме браку и врло скромно ћуте о своiим женама. На против, са с-вим је друкчије с философима. Иеторија њихових љубави бива изгубљена за потомство, али за то историја њихових жена бива чувенија него што би се желело. Ви врло добро знате како су се удварали Овидије, Петрарка и други; доста је отворити „Вештину љубљења“ или сонете о Лаури и Глицсру. Шта је Све чинио Сократ да би задобио срце Ксантипе нико не зна, али за то се у свакој збирци анегдоте може наћи хиљаду сарказма о тој несретној жени. Дакле, долазим до закључка: да песници посде свадбе постају философи, а философи после своје женидбе, пуштају се у сатиричну поезију. Дамама остаје да реше који им се од ова два сист ма више свиђа ? А шта је заједничко у судбини ове две врсте људи философа и песнима, то исто је и последњи расплет њихове љубави. Не достаје им најважнијих врлина. Погађате да говорим о новцу. Песник, који је писао и захваљивао за све време своје младости, лупа најзад на врага своје драгане и каже као пољски попац Лафонтенов: Певао сам цело лето. Сад играј, одговори му мрав, који се осврће на будућност. Философа најчешће сриће та иста судбина; ако му не падне за руком да освоји срце завољене лепотице да ли бива сретан ? Чујмо Свифта: Декан Свифт сравњује главу философа са оним оруђем који песник Сина у лудници притискује на своје груди т. ј. с метлом. Глава философа каже он зелена је док је млада; хоће ова да очисти свет. Пролази она, све собе природе и све кутове стварима као и метла. С временом та метла оголи, онда је стара

Б Р- L ЖЕНСКИ СВЕТ

17