Женски свет

друштвено поприште. Оне беху скучене и упућене искључиво на круг домаћег рада и занимања, док међутим њихове посестриме у другим српским местима имајјаху своје задруге, у којима налажаху не само племените промене после једноставнога рада на домаћем газдинству, већ у којима имађаху и племените разоноде и широка поља за благородну, хуману, просветну и родољубиву јавну делатност. Овај недостатак нашег друшгвеног живота ваљало је отклонити. И нашло се прегалаца, који ће то учинити. Неуморним настојавањем и неусипном заузимљивошћу rocnoije Јелисавете Јерасовић, Иујзе Бркић, Катинке Калић, К. Вукићевић, Ј. Кронић, Јелене Грујић, К. Борђошки, Милице Јоановић, Даринке Георгијевић, Јулчике М. Поповић, Виде Јанковић и покојне Милеве Гавриловић п Милана Отојшића бившег професора овдашње прав. срп, Учитељске Школв појавио се је најзад и мефу сомборским Српкињама озбиљан покрет, да се и у њиховој средини оснује Добротворна Bадруга, те да тако Ссмбор не остане ни у том погледу последњи међу осталим и мањим српским местима. Пре десет година, одржан је лицем па данашњи дан збор Српкиња Сомборкиња у дворници православне српске мушке Учитељске Школе овдашње, на којем је под председавањем госпофе Катарине Вујић закључено једногласно и једнодушно, да се оснује Добротворна Задруга Српкиња Сомборкиња, сачињена и усво јена су правила за исту и изабрана је прпвремена управа, на челу са председницом гфом Катарином Вујићком, и тајником покојним Миланом Сгојшићем. За свечарску славу Задрузину пак узет је данашњи празник, као дан њезинога основања. Кроз неколико месеци т. ј. почетком 1897. године, када су приспела од министарства одобрена правила, започела је Задруга свој плОдотворни хумани рад са једном добротворком, 9 основних, 160 редовних и 10 помажућих чланова. Сав приход Задрузин на почетку њезинога рада беху уплате и дарови чланица и

приходн од прирефених забава. Из тих скромних срес г гав'а стзкла је наша Задруга током минулих десет година имаовину у износу од 9831'62 круна. Поред ове тековпне, Задруга је сваке године према скромном стању своје благајне новчаним потпорама сиабдевала 10 —15 сиротих удовица, а некима је вотирала и сталну годишњу припомоћ, што и сада чини, те је само у ту сврху до сада издала преко 3000 круна. Уз то је сваке године снабдеваДа оделом и обућом известан број сиромагане деце обојега пола, те је тим начином које одела, које обула до 500 сиромаши, утрошивгаи и на ту цељ своту близу од 4000 круна. Исто је тако годишњу новчану припомоћ издавала ова Задруга на школовање четири приправппце, утрошивпш на то 2000 круна, а и данас има једну своју питомицу у српској учитељској и једну у српској вишој девојачкој школи овдашњој. Својим срествима дала је ова Задруга изучити једну шваљу, а другима је давала у ту сврху новчану припомоћ. Да би се пак сиромашиа женска школска младеж могла обучавати у што бољем и лепгпем женском ручном раду, издавала је ова Bадруга годишње 80 круна за набавку потребног градива за ручан рад које је раздељено сиромашној школ. деци, те је у ту сврху до данас потрогпено 800 К. Најзад је снабдела иотребном опремом и три сироте удаваче, које су се за Србе зан. удале. Но није ова Задруга сматрала, нитп данас сматра за искључиви позив и сврху своју да дели милостињу, припомоћи и потпоре; пего је она раширила своју делатност и у другом правцу. На име она је у средини својој, као своју установу подигла године 1900. уз православну Срп. мушку учитељску школу овдашњу „Ђачку трпезуД за коју се озбиљно и матерински стара, водећи сву домаћу бригу око те установе и настојавајући, да у њојзи приправници учитељског звања уз јевтину цену вазда имају здраву и крепку храну у довољној количини. Ова установа њезина и данас постоји и под њеним руковођењем лепо одговара својем

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

5