Женски свет

оиредељеБву. Своје материнско стараеБе није ускратила ова Задруга ни Србима шегртнма, питомцима загребачког друштва „Привредника 44 , за које се она сваке године, о радосном и великом празнику „Рођења Христова а стара, да им спреми оне домаће радости и оно угошћење, које они удаљени од својег домаћег огњишта овде у ту:ђини без ње не би могли уживати. Тим начином она замењује том важном подмлатку нашег народа родитељско окриље, а не пуштајући га да само себи остављено залута са права пута, врши поред хришћанских дела милости телесне и једно од најлепших дела милост и ду шевне. Као што вели српска народна пословица „нема руже без трна и , тако исто и живот и рад ове Задруге за прохујалих десет година није без трња своје врсте. У старању и настојању своме, да српски женски подмладак упути на користан и ваљан рад, Задруга се наша одлучила 1905. године, да оснује и отвори „Раделичку Школу“. Ову своју замисао привела је она и у дело, али због незгодних местних околности, након године дана морала ју је затворити са дефицитом од 600 круна. Овојеједини потхват ове Задруге, који није био успехом крунисан и који је донекле непријатно утицао и на сам унутарБви живот задрузин, у којем је после толиких неудаћа у овом потхвату ипак завладала потпуна равнотежа, која нам служи за јемство, да ће после те мале неудаће живот ове Задруге поново тећи сигурним током оном путањом, којом је при почетку њезином и у даљем оаду јој текао, што и сами од срца искрено желимо. Уз све ово, што сам до сада навео о раду ове Задруге за прошлих десет година, напоменути ми је још, да је она од своје стране тражила пута и начина, да дофе у додир и у контакт са свима местним српским просветним и друштвеним установама и да јој је то већином пошло за руком, јер је чешће удружена са по неком од тих установа приређивала јавне покреге у корист овдашњег српског живља и српског друштвеног жи-

вота. У овом правцу и ако нису поетигнути значајни какви и видљиви успеси, али постигнуто је то, да се је заједничким приређивањем било прослава, било забава или др} гих каквих гхокрета, друштвени нам живот на боље промицао и да су се изглафивале поједине диференције између друштвених слојева, што се као моралан успех овој Задрузи мора призватп и приписати. Ову везу проширила је наша Задруга и ван круга нашега места, уписавши се за члана Друштва за Српско Нар. Позориште, Матице Српске и Привредника; тражећи додира и с осталим српским женским задругама у разним приликама и околностима; излазећи на сусрет њиховим тежњама и жељама и остварујући исте у својем делокругу по својој могућносги. Најзад ступила је она у прави савез са загребачким друштвом „Привредником“ гледе размештаја српске сироте женске младежи по разним српским породицама, ради упућивања исте младежи у домазлуку и тим начином је ставила рад свој у службу васпитавања честитих, вредних и скромних Српкиња домаћица. Истину познате изреке, дајена свету све променљиво, само да је промена стална, искусила је и ова Задруга примењену и на својем животу. И ако је низ од десет година у животу једне установе доста незнатан, ипак су се за то време у животу наше Задруге догодиле многе личне измене. Број чланица, који је на почетку износио 170, данас је 195. Од тих је током минулих десет година преселило се у вечност 30. Прву председницу ове задруге благородну госпођу Катарину Вујић, која је 1900. год. на председништву захвалила, заменила је у том достојанству благородна госпођа Катинка Вукићевићка, данашња почасна председница Задрузина, а њезино место заузела је 1905. године данашња председница благ. гђа Даринка Поповића под чијим мудрим Задруга наша и данас стоји. Подпредседничку дужност вргаила је од основања Задруге све до 1905, године благ. гђа Зорка Дракулић, коју је у овој почасти заменила данашња

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 1