Женски свет

После подне у 4 сата била је свечана седница књижевног одељења Матице Српске, на којој је говорио др. Јован РадониЛ , професор универзитета београдског о животу и раду пок. Илариона Руварца , валиког и знаменитог сриског књижевника и историчара. Дворана Матичина била је дупком пуна нашег најотменијег света, међу којима су била три епископа: Лукијан Богдановић, Митрофан Шевић идр. Георгије Летић; архимандрити Анатолије Јанковић, Цимитрије Бранковић, Георгије Вудицки и Иларијон Зеремски, брат покојников: прота Димитрије Руварац и много другог мушког и женског, свештеничког и мирског света, ученог и грађанског реда. Председник Матице, г. А. ХаџиН. захвалио се топло свима гостима на указаној почасти и присутности, а тако и говорнику на његовом лепом говору пуне садржине, који ће се и јавно изнети у Летопису Матице Српске. У вече је као обично приређена Беседа с игранком, која ]е такође била јако посећена и на ко]ој су ученици, под управом професора Исидора БајиНа евоје задатке леио извели. 40-годишња прослава прве женске задруге у Н. Саду. Лицем на наше Богојављење прославила је своју 40 годишњицу оБдашња прва женска задруга, коју је покренула наша заслужна Српкиња гђа' Савка Суботићка, а коју су у првом реду захватили и потпомогли Срби и Српкиње а данае је та задруга чисто мађарска установа. Ми Срби имамо ту махну, да бујним одушевљењем прихватимо сваку нову мисао, али се брзо и исхладимо, те су тим начином многе наше тековине прешле у туђе руке. Тако јебило са том женском задругом, тако са стрељачким друштвом овде, тако са првом штедионицом; а данас су све те установе чисто мађарска подузећа и служе страним интересима. Све те установе покретали су напш људи, прве основе помагали и први рад отпочели. Ову је женску задругу обдарио и пок. кнез Михајло са 100 дуката, а прву је штедионицу основао пок. епископ Платон Атанацковић. ставио на чврсте ноге, те му се и данас чува слика у заводу. И прва ова женска задруга осетила је приликом ове прославе, да има да захвали Србима свој постанак, те је за то у својој свечаној седници изабрала присутну гђу Савку Суботи Ику за почасну председницу, да се њој и осталом српском народу колико толико одужи за покретање и богато прилагање, коједанас служи

на велику корист овдашњем несрпском елементу. Жао нам је само, што известилац тога друштва није у свом говору при овој прослави додирнуо тај занимљиви зачетак друштвени; сигурно су и трагови томе уништени, јер смо извештени, да нема никаквих бележака и података у архиви из тог нрвог доба. Ове прилике треба да служе нама Србима за велику ноуку, да се нигди и ни у чему не удружујемо са страним елементом, јер ћемо увек ми краће повући. Кад смо сами још можемо да се удружимо и како тако напредујемо, а чим се с другима помешамо, ми устукнемо. Гђа Савка Суботићка је и овом приликом својим говорничким даром, у име захвале на указаном одликовању, подичила српско име и показала, да уме и на немачком језикуда протумачи актуална питања, што засецају у женски делокруг и да посведочи, да влада њоме још она свежина, која ју је уздигла на тако видно место у образованом свету. Гђа Суботићка је била удостојена опште пажње наших суграђана страног језика, који су у многом и одличном броју били заступљени. У вече је био сјајан концерат у славу 40 годишњице ове, на коме ]е у великом броју био заступљен и наш срнски свет. Скупштина ерпског народног нозоришта одржана ]е у Повом Саду два дана пре наше Нове Године на којој је примљена- оставка бившег управитеља г. Бранислава Нуишба , а изабран је г. Пера Добриновиб , глумац, на идућих шест година. УстановАенје мировински штатут за глумце и попуњена су два места у управни позоришни одбор. Нова Добротворна Задруга. Наше сестре у Голувинцима прионуше живо и основаше своју Добротворну Задругу Српкиња. Око тог посла има највише заслуганаша вредна сараднигф, гђа Зврка Бр. Јанковиба Свечан нараетос. Просветна Задруга Српкиња у Ст. Бечеју приредила је за суботу 30. децембра 1906. (12. јануара 1907.) на завршетку године, као и досад свечан парастос свима својим упокојеним члановима. Неп пример. Панчевачка српска православна црквена општина завела је за своју сиротињу ковчежиће, које је ставила на црквеним и гробљанским вратима. У тим ковчежићима спуштају своје милодаре хришћани преко целе године, које пред божићне празнике

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 2