Женски свет

Б ЕЛЕШКЕ.

Једна исправка.

РАЗНО.

КЊИЖЕВНОСТ.

Ми смо у 1. броју пашег лпста од о. г. но »Иривреднику« доиели на 21. страни, под Разiio, белегаку о мешовитим браковима, па смо томо павели, да се удала уиука кнеза Милогаа Оореновића за неког адвоката Мађара у Будимпегати а то није упука, пего чукунупука. Ми смо се овде распиталн код живих чланова породице Обреновићеве и ствар овако стоји: Кнез Милош Обреповић имао је поред синова и кћери. Старија кћи Перка била је удата за Бајића, богатог трговца у Бапату, који је доцније добио баронетво. Иста кћи Перка имала је два сина: Барона Милоша Бајића, добротвора српске вел. гимназије у Новом Саду и Нацику. Барон Милош Бајић имао је двоје деце и обоје су умрли. Иацика има два сина: барона Милана и Мвана. Ово су дакле праунуци кнеза Милоша по женској лозв, а ова, га.то се удала за пештанског адвоката МаЗјара, то је кћи овог Барона Милана Бајића, те је тако чукунутука кнеза Милоша Обреновића.

Српска гимнастичиа друштва. До сад има свога 39 гимнастичних српских друштава. У Угарској их има: у Сомбору (~Храброст‘‘), у Новом Саду и Вршцу; у Хрватској и Славонији: у Винковцима у Вуковару, у Голубинцима у Земуну, у Ипђији, у Иригу, у Јаску, у КарловцИма, у Митровици, у Нештину, у Осеку, у Руми, у Ст. Пазови, у Чортановцима, у Шиду, у Глини, у 'Грачацу, у Двору, у Загребу, у Кореници, у Новој Градишци, у Накрацу и у Госпићу; у.Србији: у Београду („Душан и »Соко«), у Нишу, у Врањи, у Пироту, у Лесковцу, у Крушевцу и Пожаревцу. У Србији еу сва гимнастична друштва спојена у Савез, којем је седиште у Београду. И у Америци има у Питсбургу једно српско гимнастично друштво, које се зове „Душан Силни“.

Реферат о школаиа у Дриој Гори од Ђ. Шпадијера управ. школског на Детпњу и члан проевјетног савета. Цетиље к. ц. државиа штам-

парија 1906. ГГрештампано из „Учптеља" св. I. 1906. годпне. Овај је рефераг читап па годпшњем свссрпском конгресу ерп. нар. учптсља у Београду и са своје исцрпности и онширностп пије иашао у скупштпни одушевљених слушалаца, ал је код стручњака нашао прпзнања и одобрења, јер 'је изнео верну слику школског развптка у Црпој Гори. Злочин једне свекрве. Крпмилална приповетка из својс прошлости, по аутентичним податцима и судскпм актима напнсао К. Д. Јездић адвокат и главни секретар државног савета. у пензији. Београд Штампарнја Д. Димитријевића 1906. г. Г. Јездић издавао је 1902. и 1903. г. лист „Глас , права, судства и администрације, па ]е у том листу отпочео ову приповстку под насловом: „Свекрва убијца“, коју је сад пречишћенуц углађену и попуњену издао у засебној књизи. Приповетка је истинити догађај и оснива се на еудскпм актима, чак су у њој и споредна имена остала неизмењена, само су измењеиа имеиа главнмх фактора, да се не компромптује леп н добар глас оне породице, у којој се збио злочин а која и данас стоји на лепом гласу, јер не треба да потомци носе зле иоследице својих старих, који су мимо њпхова учешћа учињене. Приповетка је махом занимљива, догађајису лепо поређани и изазивају гнушање према греху и греганицима. А поука је у том: да нема ништа сакрпвено, што се неће дознати и да правда мора победити, а злочпн се мора казнпти. Цена је књизи ГSO динара а може се добити код писца. Износи22l стр. веће осмине. ПрепоРУчујемо нашим читаоцима ову занимљиву крнминалну приповетку. ~3дравље“. Нема сумње, да је за човечији живога, за рад, за задовољство н прпвредпи напредак најнужније и најнотребнпје здравље. Само здраву човеку мили се рад и само здрав човек мисли на иапредак. У нашега народа пољуљано је здравље. Но штатистици, која се брижљиво води о здрављу код свију напреднијих народа, стојимо ми Срби, најлоши]е. И ако се у нас саразмерно рађају деца у истом и већем броју него у других су-

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ