Женски свет

На смрт шестогодишње Љепосаве Мандолфо.

1, Красан ли сам санак снио, Да си зв’језда на небеси’, Ал’ кад сам се пробудио, Ти на небу била н’јеси. Блистало је сунце само И слало ми зраке своје, Један зрачак кроз прозоре Сву ми собу обасј’о је. И за дуго играо се По мом столу и књигама, У кут сваки завирив’о, Устављ’о се на сликама. Ал’ на слици Мајке Божје Најдуже се уставио; И теби је у тој соби Најмилији њен лик био. Па се тебе опоменух, Цв’јете рано узабрани, А у, срцу нешто шану: Тај она је зрак сунчани. И, чим свану, другог јутра Прозоре сам отворио И с радошћу дочекао Јасног сунца зрачак мио , . Кнгт.

2. Не мор’ ми се, машто, више, Да пронађеш, она где је, Није зв’језда, зв’језда никад Преко дана видит’ није. А ни сунчев није зрачак, Суице често облак скрије, Па би дуго чекат’ било, Док заблиста и засије. Анђео је она сада, Анђео је затребао Вјечитоме Творцу свега, Па је себи њу позвао. А чим уздах добрих људи К плавоме се небу вине, Да утјехе рајске пружи, Анђ’о слази са висине, И вам, што је његовасте, Чим са бола уздахнете, Анђео Ее стићи с неба Ваше мило, красно д’јете. У облику људском да се Покаже вам, не молите: Та љепши је облик нови, И ако га не видите!

Давид Илић.

М олитва.

мојој зори.

Кад звоно с’ цркве мојега села, Објави тихо да се дан свршава, Кад птице ћуте, не шумори липа, Нит мири. роспа мирисава трава

Задњи зрачак сину ... Славуј с’ грања прну Запева у лету: Нек је Богу слава. . . Замириса трава, аашумори липа, Ја се Богу молим.. а дан се свршава!.. Ллежсинац.

Тад се Богу молим за анђела мога, Молим му се тише но што мири трава, Молим му се блаже, но ветар кад нија Лишће липе моје ... аса неба плава.

М. М. Гавриловић.

52

ЖННСКИ CBEf Бр. 3