Женски свет

крв отрована и смрт наступила. Дете је било „једипче“. Истоветии случај болести био је с другпм дететом, чија је мајка одмах дошла мени. Ја јој обратпм пажњу па чистоту, испирање и неговање; дам јој „карболие киселине“ и вате. Раиа је убрзо зарасла, дете оздравило потпупо, али сам се ја сваког дапа уверавала о току лечења бољке. Овај је случај учинио, те се свака жеиа за сваку болест обраћа мени, а ја им излазим на сусрет, уиућујући их за теже болести лекару, а мање и сама лечим. Жене су се ослободиле, долазиле к мени и много елучајева како де.чијих тако и женских бо лести излечено делимично. Састапци са женама бивају пајчешће о »годетима« кад се дође па игру; о св. Сави, кад се жене судвоје с учитељицом, а људи са учитељем. 'Гу се може читати, саветовати и учити, оне ће вас питањима просто уморити. Кад се иак зна, да је жена „стуб кући“, онда ће се лако појмити колико вреде ови састапци женски. Жеие се много радије одазивају позиву по људи, ја сам их позвала једном приликом, за један родољубиви прилог и просто сам се изнеиадила одзивом. Било је и чарапа, и кошуља и убруса свега. Многе су ми се жалиле на немање, по кад сам их унозорила иа »плиш«, »вуннцу«, „белило“, »сапуниће« и остало, оне су ћутале и снебивале се. Учитељица мора бити скромна у оделу до крајности, у ионашању, а пе луксузиа кокега, која сматра за кулук да говори са сељацима, и ако је у много случајева праљина кћер. Нелови, шешир с великим перјем, луксузне хаљине, а овамо стан где живи без патоса и храна најжалоспија. Иримером се најбоље васпитава, а пример је сељацима учитељ и свеЊтеиик, а сељанкама учитељице. Жене долазе код учитељице, посматрају стан,

одело, децу, храну, опхођење. Постеља чиста, патос опран, прозори светли и отворени, ето то их по самоме пагону тера, да попе тако раде. Жене се такмиче, која ће ире да дође и сматрају за част, да их учитељица позове, јер оне кад дођу да питају за лек, и у опште да траже савета, увек односе »разне нонуде« за болесника грожђе из туршије, суве шљиве, јабуке, крушке из туршије, пекмеза и т. д. Највише је грожђе помагало, а ове су понуде чиниле свој успех, чему су и намењене, а то је, да свака и сама спрема и да има. Једне зиме ја сам дала до 15 кгр. грожђа, али је то учинило, те је друге године, скоро свака кућа имала ма у лонцу грожђа. Ово никад неће да осироги учитељицу, а она постиже овим више смерова. Кад уђете у сељачку кућу видећете децу дрљаву и иеочешљану, постељу нрљаву, собу мрачну. После једне посете ово се иотпуно измени јер су деца очешљана и опрана; постеља је на сунцу; прозори отворени, соба окречена. Преко ђака ваља најстрожије жигосати нечистоћу, грдећи мајке после чега мора бити боље, а кад се узме »да је чистоћа пола здравља», онда је ово просто иотребпо. Учитељица узгред пита, шта је с прозорима, с кошуљом, имате ли чешља сапуна и т. д. Негде сама притече у помоћ: пеког очешља, неком закрии кошуљу, али је с тим учи нила, да више никад неће то дете бити неочешл>ано и неокрпљено. Ето то је поље рада за учитељицу, на коме она може благотворно делати. Из овог се примера може видети, како и на који начин може учитељица и ван школе користити своме народу, а ово је ново поље јавног рада које Бе нашим Српкињама, а нарочито учителзицама, стећи још лепша гласа у народу и у страном свету.

С рпкињо!

Бог ће ти свега дати. Ако га будеш звати у помоћ, Зато се моли Богу, Да даде мир и слогу Србину! Киин. . Марија

Бр. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ

51