Женски свет

86. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4.

Пролеће,

Живот се буди свуда око мене Цвркут се птица чује са свих страна И пчеле зује, дрва се зелене Распростире се мирис јоргована.

А моја туга тихо ишчезава. Почнимо опет, јер све се понавља. Можда ме воли она мома плава! Љубав се опет у мом срцу јавља. Дим. П. Отојшић.

"ај КО с 6.

М И Њ ~ ЛИСТА К. «

Пре Кенет

= Да ли би волели зпати, шта хоћу“ — рече госпођа Јовићка своме мужу, — рећи ћу вам, само будите “стрпељиви ма и неколико минута, јер можда ћу бити мало опширнија.

Муж хладно одговори:

=— Слутшаћу.

Дрхћући глас жене, открио је узбуђонаст њену кад је почела : хоћу да вам кажем, да нам је заједнички · живог онемогућен, и тврдо сам се одлучила, да та сутрашњим даном и завршим, Ви сте господин човек, признајем, пи у колико се тиче ваше брачне верпости пикада вам писам имала шта пребацити, изгледа бар да ме нисте пикада "преварили. А ја, и ја сам поштена била од опога момента, од када нам је свештеник прочитао закон у присутности свију сватова тако, да ме од то доба, ни један мушки, осим вас, није видео у спаваћој хаљини. По томе пе можемо пи чим једпо друго теретити нити што пре бацити. Друго је нешто што пас двоје раставља; карактери нам се не слажу. Врло мало бракова одговарају потпуно овом услову, али наш баш ни мало. (ве што радим, вав вређа, а ја најневипије ваше дело проето не подпосим. Вав моје речи муче, а моје живце пак упропастиће ваше смејање. Та. ни ћутање не праштамо једно другом. Претерујемо у первозности и до крајности надражујемо пашу осетљивост. Због једне сукње, шешира, или због тога, да ли да се понесе у шетњу штап или кишобран, или што се шшле ниј3 јако испекло или што се јако испекло — посвађамо се и груби смо једно према другом као кочијаши, Код куће, по некад говорите — и тада тако говорите, да ја треба да сам нема, као печена риба, ни једном се речју не смем уме

опет и:

шати, други пут опет не би ни за цео евет отво рили уста, као да сте мумија нека.

Када сте ви весели, и ја треба да сам весела, а жалосна, кад сте у „колу“ изгубили. Ваша је нарав ћудљива, променљива, надражљива, пе

трпи ни најмању опозицију, а кад почнем говорити о стварима, које вас пе занимају, не дозвољавате ми, да могу и једну реченицу завршити. Ри не волите Минку, моје мало песто, јер кажете да ме мпого лиже, ш да се чисто непристојно чеше и приљубљује мени. Доста је, да ја само игречем своје мишљење, а ви сте одмах о противпом уве рени. Ви тврдите да разумете музику а ја да не разумем политику, међутим је сасвим противно.

Ви до плача риктате моју собарицу, а ваш одвратпи послужптељ по свој својој вољи распо лаже подрумом, Би ме приморавате, да носим исецене хаљине и гонили сте ме, док нисам морала напустити пушење. Кад какву маленкост хоћемо је дно другом да растумачимо, у место да траје пет мипута, протеже се сатима; дотле дражимо и изазивамо једно друго, док па послетку пе. лупимо о главу једно другом такове чедпости, које после пикада не могу у заборав отићи. Једном речју, све вас једи:-мој глас, моји кораци, моје одело, моје кретање, све оло по чему сам ја управо „ја“. Не одричите се, па п у овом моменту, видите, када ме гледате и речи моје слушате, видим вам у очима јасније од сунца, да би ме волели избацити кроз прозор и то главом напред.

— Паг упаде господпн Јовић.

— Па, драти пријатељу, решила сам се, да прекинем, нећу да одуговлачим овај ризичан, у опште бескористан живот. Та ово нити је моја погрешка нити је ваша, него нас обоје, али зацело,