Женски свет

Бр: 4,

да једно за друго нисмо и мислим, да нас срећа само тамо тражи, тде нас понаособ налази. Не опречавајмо ју. После свега овога, ништа не смета нашем пријатељском разлазу. Срећом деце пемамо, за коју би се процесати морали, сваком пам стоји на расположењу, прилично имање, и заиста не разумем, зашто би и даље морали у једном и истом кавезу живети и једно другом перје чупати.

6 богом, дакле. Мепи је доста било, а вами и одвише што од прилтке исто значи, Ви ћете бити сретни за себе, а ја за себе, п стојим добора, да ћете се по некад и мене сећати или за време бријања, или кад, десном погом из постеље усгајете; ја, ја ћу пак сачувати успомену на једног потпуно часног ал непријатног човека. Но уверавам вас, да се пећу срдати па вас, јер видим, да вам је то већ у крви, сви ви Јовићи сте такови, и ваши родитељи нису могли. == ви ете ми сами причали —— дуже од петнаест дапа једно се другим живети. То је и узрок да сте им ви једино деге. Али како видим ја сам 28. удалила од предмета. Одмах ћу евршати, господине. Брати ћу се у свој стан и до сутра ћу се промислити, који је план најподеснији за наш развод.

да све време овога пребацивања Јовић није ни гласа пустио, само би му по некад задрхтала усна, обрве би му се подигле, а затам би двапут = трипут дубоко уздахнуо, п у половини дик-

ције почео је-— патраг скрштених: руку —- по.

соби ходати, као Наполеон, када је у каквој пе. вољи био. Кад му жепа заћута, стаде пред њу трудећи се, да лицем изрази највеће достојанство

—- разумем оно жалоспо достојанство, које се јадној сртви приближује == стаде, рекох, и овако рече:

—- Је ли крајг

— Јесте, крај је, и свећу је крај, рече жена,

= Добро, драга, крај је, па и ја сам тога уверења, да изнова не можемо. Ви тако хоћете и раставићемо се, већ“ еутра, те ћемо обоје опробати самоћу, по | |

— 0х! ја вам дозвољавам, да ју весељем вачињавате,

— Хвала; ја вам забрањујем.

= На жаловт, нисам на то пи помислила. Ако вас оставим, то чипим да својам господарем постацем, а никлко да господара променем. Будите спокојни: нисам вас ни досада варала, нећу

ЖЕНСКИ СВЕТ 87.

вас ни од сада. Јесте ли толико хтели рећи“ =— Не. Кад сме решили, да оделимо ексистен ције, без да знамо куда то води......

— Како не би знали; Најпре измирењу, за тим старости,

— Не збијајте шалу, да завршим, Бићу кра: так. Чипићемо по евојој вољи, али је излишпо да и свет сазна наше личне, унутарње ствари, све ово треба да остане међу нама. То је моје мишљење, а држим и ваше јег

—- Не кажем, да није, али ће се ипак ово дознати, свет ће...... 5

—- Не одмах: тек доцније. А доцније пак неће бити тако непријатно по пас. Стога вас молим: пре по што би се копачко, за навек рази шли, растанимо се изјпре тако како ни код ваших пријатељица, ни код мојих пријатеља ни у сумњу пасти не (01 могла.

— А како то да учиним2

— Кад већ хоћете сутра да отпутујете, путујте дакле, али у место да одете којој вашој пријатељици или у иноземство, што вам је ера: како и био смер, отидите у мој мали дворац, „гЈавбрњте“ п останите тано два месеца, или док вам се, не досади. Ката, верпа служавка мојих старах родитеља, која је и мене .однеговала, станује тамо; чекаће вас, послужиће вас.и са љубављу ће лебдети око вас. Ви јој реците, да ћу у скоро и ја стићи. |

—- Али то неће бити истина, јелте7 _

—- Неће, по ви јој само реците, Кућа ј= лепа, удобно је уређена. Из разлога, што таме пи -повипе не стижу, ви не утедосте никад ни ногом крочити на ту земљу, која је прастаро породично добро моје, у коме сам ја пи своје детињетво преживео. Сад је ту прилика, добра прилика, да га погледом својим удостојите, пре но што би ступили на стазу новога живота нашег. Ако сад пропустите, никада до њега доћи нећете. Дакле, могу ли рачупати, да ћете савет ној примити 2

— Ви врло учтиво молите, дакле примићу; паштим се, да ваши последњи утисци о мени пријатни буду по вас. Депеширајте ви сами старо; Кати, Отићи ћу у „Јаворљак“, остаћу тамо два месеца. ли у

датим су јоп неколико хладпих речи измепули, и опда једно другом рекли:

— „Хвала“ —- лаку поћ — с Богом јесте: „е Богом“!

Глас им није дрхтао, ох није! Али срца, опа