Женски свет

118. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 5.

је међу њима неколико заузимљивих и устрајних људи, или где макар само један такав пиемен човек има — у сваком таком месту има и српека земљорадничка задруга. А где су и учитељи, и свештеници такови, у такима местима пева Србима и све остало. Где нема такових Орба, ту не има а не може ни бити — ни српеке задруге, а где је неваљала пнтелигенција ту не ваља, разуме се, ни све остало.

КЊИЖЕВНОСТ.

Шароперке. Одгајио Светозар Манојловић. Беч, 1907. У комисији књижаре браће Јовановића у Панчеву. Штампарија Мехитариста у Бечу, УП. Цена 2

Са неким пијететом лаћам се да прикажем ову књигу. А откуд долави тај пијетет, видеће се из овога, што ћу навести. Господин Светозар Манојловић је мој земљак, рођен у Долову или Лоловима (званично у Долових, а народеки у Долдви). Још као ђачету основне тиколе показивали ву ми етарији у цркви о већим празницима великога госта, царескога часника (официра) у ејајном оделу и спомињали ми његово име. Ја сам тада на све то гледао 'као на неку недогледну висину, па наравно да сам брзо после све еметнуо е ума. Али судбина не хтеде, да се у моме животу та успомена на томе сврши. Као гимназиста У. или УП. разреда поучавао сам у Панчеву у једној српекој офисирској кући најмлађега им винчића, а сам сам добио прилике да се поучавам жарком ерпеком родољубљу у одушевљене Српкиње матере и сестре мојега васпитаника, које ме једнога дана изненаде јед“ ном прилично дебелом, лепо увезаном немачком књигом са радовном вешћу, да је ту књигу написао мој земљак г. Светозар Манојловић. То су биле његове песме „Зепећтвећ-егоанвеће Раећиисеп“ — збирка његових превода, врпеких и хрватких лиричара и народних песама, уједно прва. моја већа немачка лектира. Као ученик витих разреда панчевачке гимназије био сам већ тада члан ђачког обвезног књижевног удружења и поред. декламација окушао сам се бпо, рекоше, ва уепехом у мађарским стиховима, То је ето разлика између старога Србина Граничара, мога земљака, и мене — сина већ утеловљене Границе: да је он певао немачки, а ја мађарски. Резултат је пак један те исти: ми смо се обадвојица одредили. Па ипак не беше суђено да то буде: мој поштовани земљак је као аустро-

угарски часник (К. и. К. Кибпетгег та Бг. Арозвој, Мајевни ипсамзећег Беђсагде) певао додуше за своје ученике: „Уејигет ен“ „бат Фе уаетацФазеће тоапићеће Јисепа“, „Сизза ипа Реге“ „зет. етоат. Рлеће“ или његове — иако ме поко лебаше у мојој првашњој песничкој каријери не направише и од мене пемачког поету, него обратно: то је била књига, која ми је скренула пажњу на српеке песнике, и резултал“ тога обрта беше мој прелазак у ерпеку гимназију новносадску итд

Можете мивлити дакле, како је на мене утицао овај трећи сусретај са цењеним мојим земљаком, када и од поштованога уредништва овога листа и „Летописа Матице ОСрпеке“ добих у исти мах часни позив, да прикажем српске песме Светозара Мапојловића. Ти позиви пзазваше у мени оно исто осећање, које зацело и немачкога песника 5усфохата Мапојоутса нагна. да напише своје „Шаротерке“ - – љубав трема свом матерњем језику. Можда стога моја оцена неће бити са естетске и књижевне стране строго објективна, али ако човек хоће према писцу ове књиге да буде: праведан, мора да има наведене његове прилпке на уму. Зато сам п ја са те стране почео.

У збиоци овој има песама под 109 натпшел за разном садржином и разне дужине. Писац сам не излави са великим претепзијама пред читаоца, јер у своме хумористичном „ЈУ место тредговора“ под натпивом „Мили роде!“ пушта у евет своје „птице“ шаротерке са чуђењем, „куд ву виле зашле, Џак баш мепе, чак ов' овде нашле“ и вели на крају:

„Ја те, роде, само 35 то молим —

Братеки молим, кдо што те и волим:

Ако т' која баш по вољи није,

Не заврћи одмах свима шије!“

Зато нећу дакле ни ја да зађем овде, па да „заврћем шије“ ни оним песмама, које ес мени у овој збирци не евиде, него ћу само да их окарактеришем и кажем читаоцу по читатељками, шта има у „Шароперкама“, остављајући укусу евачијем, да их према томе набави и позабави се њима.

У овој збирци песама је различитих слстава и по облику и по садржини и по тону, па зато их писац и зове шаренима — „ЈПароперке“. Има ту до 80 песама, које је писац препевао из својих немачких зборника, има 14—15 кратких епиграматеких, а остале су краће или дуже пе-

ПРВУ 'Г'[0001707Г"" "пп" "ћ нет