Женски свет
Бр. 5.
сме, У којима се пева о лепоти природе, величан-
ству божјег створења, о љубави, весељу, прија-
тељетву, јунаштву, Српетву, има их намењених
пеениковој родбини, браћи п сестри, а има их
епеваних по пародним псемама и причама, поу-
- “ чних, па и „ројтанеких и напос,; летку | једна
7 . “ч „Двојинце —— пола ерпека а пола немачка као писмо пријатељу.
У евима пак песмама се истиче песник ви-
ше као мислилац по шаљивчина него као бујна осећајна песничка нарав. Према томе је и успех и посматрачки-
ма и заједљивим у љубавним по младићким и уопће овећајнима. Осе-
у песмама шаљивима, патписима
поучнима бољи него ћајне еротичне песме, из непосредне о себи п евојим приликама готово и
које би говорио песник нема, него су му таке љубавне оне, у којима говори у туђој улози, а до говори у своје име, разрађује какву већином већ познату поетеку
мисдо. Онаке су: „Драга и ружица бела“ = драга жели да преспава зиму, док не дође драги; „Мука жива« = низ страсних, већ НЕ
тих љубавних комплимената; » Некад и сад, очи: „Бисер зуби“
волео звезде, њене који изазивају пољубац п заврћу мозак; „ће ља« = драга. „као донче(млађа-
но,» па да
а сад
жели да пзабере драгог
је лепа, и ужива рај на зем. — девојка жали
„Порука
љи још) » Туга за слободом“
за девовањем, јер је спле 3 Мара поручује дики да дође пре цинцара, јер
неће за деду зуба, за млада »што кад
> __и И = Шкрипи (!) бели зуби. ;
немила;
без него
»„Будска ве
ч ра' -— Ана убија Перу неверу, јер на вевера није ко у кора! “. „Драгин тата“ — народека, по којој тата Парето дика иде
преко зида; — „највеће је оно благо, што је срцу драго.“ У другу, мислепу врету иду: „драга п цвеће“ — лепша драга од цвећа; „Наше срце - слажу се тако „да су звона, па да брује: Сва би младеж, заљубљена, дошла, да — сонет, у коме се хи-
з4 еферини“
и" “7 > . 6. их чује. ; „“Ђубо моја перболише лепота и доброта љубина, са којих
„памет стане — код „непојамног зљбв!. 2 5 ираКу љубу „де нема злобе,
зове у јада, где се о светске страсти не зна“ 5 у и С АННЕТу
„Ох, хајде сампом!...“ где влада љубав чезна (!) и вертости“ „црпи (!) дуго еласти пз њена ока“; „Туга за умрлом драгом У другој везт иде амо и „„Трага из деоткако је
у сопету оплаче њену « емрт.
ц . · тињетиа , која га је изисверила, „бо-
~ џ лан и без блага“ — али се он ппавк нада. ЏИ по
ЖЕНСКИ СВЕ!
119:
тима се види дасу те песме идеалне. које песник
% . “ није проживео, него ' „измислио , а таке су му
иду: — у једнрм анђео, у другом ђаво;
— |сам вели — и које - « „Њене очи
„Тврдици тако треба“
оне ројтанске, у
— романпеа, која је стала
девојку 9—10 место једног пољупца; „„Тековн“
топлина, 5 с –
њеној „апотеци ; »Људи ч Бог“
— то ву: милина и које се налазе у по Розегеру попа, мати и отац бране момку, а Бог му наређује да љуби девојку; „Лето Ћурче и оно, што
оно не може да скрије, „кад човек види: Ил да.
обневиди, Или да полуди“ ; „Ројзи пема пара“ Мара нема пара. Као што се п из тога збијепога прегледа види, у свима тим песмама ради више досетка
него осећање; код многих све види п реминпиесцен-
као што је ено и »данче млађано“ и
. “ што је срцу драго када се песник било задоцпи са издањем
ција, „оно
је благо, == а тако то и бива, таких песама, мишља“ ам живи и пева. Ту своју поезију певник у ево-
било да као зрео човек посматра пи „из-
љубав, те је тако изражава, а не да је
јим садашњим приликама нај призладније надо-
вршује оном шаљивом досетком у „Ђубав“ -и, где
вели, како се од љубави различито у свету стра. с „
да, па завршује: „А сшаре чике = = »обично
(Свршиће се).
НАШЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ ИЗ ВРШЦА
учтиво умољавамо, да овогодишњу своју претплату на наш лист изволу уручити или досадашњем скупљачу тамо, г. Макси Пантелићу, учитељу у миру или синђелу, пречасном г. Стевату Николићу, тајнику добротворне задруге тамо.
полуде.“
Адмитистрација.
ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА.
Гђа Савка (. Антонијевића, Нова Варош (Турска). Примили смо претплату за прошлу и ову 1907. год. Хвала!
Гђа Љубица Зарубица, Лос. Ангелос (Америка). Примили смо и Вашу претплату за ову и полу идуће 1908. г. Поздрав!
К. Н. Сад. Није за употребу.
Милици Орикињи = Загреб. За скупљање прилога на споменик нашем + Чика-Јови, примило се друштво »Змај« у Ср. Карловцима и оно ће чинити и чини све што може у тој ствари, а ми ћемо му увек на руку ићи, кад буде потражио наше помоћи. — О другом питању повешћемо разговор згодном приликом.