Женски свет

Бр. 6.

имену, завештали су: 1 одор М. Симић — Шал чанин, трговац, и супруга му Кашарина Симић рођ. Грчић, своју кућу е дућаном и своју магазу, у вредности од 40.000 А. И све се то догодило у току последње две године дана. То је похвално.

да члана ернеког народног позоришта уписала се Просветна Задруга Српкиња у Ст. Бечеју са 200 К, прилога. Лепо!

Парастос. Орпека Читаоница у Сентомашу приредила је у суботу 5. (18.) маја о. г. парастос Фмај Јовану «Јовановићу м одру Борђу Бастићу. Овај последњи је пао као жртва ревне службе своје при лечењу велике заразе колере, која је у овом месту владала 1866. г.

Г. Лазар Дупђерски, велепоседник новосадски подарио је ев. футошкој цркви две црне свилене одежде, у вредности од 500 Ко у спомен своје сеетричине скоро преминуле ђе Катице Досе Поповића.

Нове земљорадничке задруге основане су у Кућанчанима (у у Бамуги (у Хрватској), у Вилану (у Барањи), иу Оснти- Андрији (код Будимпеште).

Српско Соколетво потврђена је од земаљске владе „Српска Соколска Купа Фрушкогорска,

Славонији),

шири се на еве етране.

Марта месеца о. г.

у коју ће сепадати сва места из Срема и Славоније до Овека пи Винковаца. За сад има у тој жупи већ 20 оваких друштава, која ће о Видовудне о. г. код Раванице славити евој слет; а ово је почетак, да се та друштва елију у једно коло, које ће их као српеку заједницу приказивати евету и народу. У овом колу има и женекиња или женских одељења, а та су у Шиду, Новом Саду и Осеку. У Осеку има 6 дечије мушко, старије грађанско и

одељења и то; дечије женско, ђачко, млађе грађанско, женско грађанско одељење, у које се уппсаго 25 сестара. Осечко сокодетво основало је у евојој ередини и приређује забаве са предавањима, веџбањима и друштвеним играма. !

мешовити певачки збор, се којим

ЧИТУЉА.

| + Мита Нешковић.

Наша педагошка књижевност изгубила је 10. (2 8.) маја ов. год. највреднијег и најплоднијег свог радника, српска школа

ЖЕНСКИ СВЕТ

139.

и њезино учитељство из краљевине Хрватске и (лавоније свог првака и најбрижнијег заштитника, пагубила је свога Мит Нешковића, беловарског кр. жупа. нијског школског надзорника, који се тек пре месец дана преместио у Загреб код просветног одељења земаљске владе, да буде на руци и при савету данашњем предстојнику одељења за богоштовље и наставу, дру Гојцу, своме пријатељу, са којим је још у Беловару засновао на. челне везе, које је ваљало сад у дело изводити, Но смрт прекиде, ето, тај снутак, који су ова два искрена, вредна п родољубива мужа засновали. Ми жалимо, јако жалимо овај прекид, јер је на штету просвете народне, ва штету пријатељских односа оба народна крила: Хрвата и Срба, на штету књиге и наставе школске, која је тек сад узела тамо чисти нар, правац.

Мита Нешковић је још снажан радник био; и ако је пошао у 61. годину живота, али га свежина духа и тела није оставила, поред свег неуморног му рада на књизи и позиву као учитеља и кр. жупанијског надзорника. Мита беше један од оних десет питомаца народних, што их је наш народно - црквени сабор из 1870. године изаслао у западне културне вемље, да проучавају рад и устројство тамошњих основних народних школа и он је као такав пробавио годину дана у Дражђанима, саксонској престоници, на тамошњем педагошком семинару са својим још живим другом, Ђорђем /Глибоњским, умпровљеним професором српске учитељске школе у Гор. Карловцу. И овај пример на Мити Нешковићу казује, како се наша народна настава, наша педагошка књижевност много користила тим, што је наш народно-црквени сабор од 1870. године изаслао оних десет учитеља и она четири академска младића ва више педагошке науке, који се вратили са ширим погледом п пуним одушевљењем у свој парод, те се плодови тих радника п данас, после 87 година, осећају у средини наше школе и школске књижевности .