Женски свет

140.

Мита је био прво учитељ у Руми, тим у Земуну и Павловцима а као изабран учитељ у Иригу позван је од земаљске владе 1889. године за краљевског жупанијског школског надзорника у Беловару, а у последње дане доспео до саветника у просветном одељењу у Загребу. Тако је покојник наш својим радом доспео као учитељ до највишег положаја на просветној струци краљевине Хрватске и Славоније.

Покојни Нешковић беше као павловачки учитељ изабран за управитеља српских основних нар. школа у Вел. Бечкереку, али га наше автономне власти нису у том потврдиле са његовог тадањег слободног писања о религији п религијској настави. Као земунски учитељ отпочео је из давати и уређивати лист „Учитељ«, који је на брво морао престати због тадањих крутих војничких установа; лист су његови другови пренели у Вршац, те га тамо под уредништвом учитеља Николе Брашовања продужили још две године. Чим су у бившој војничкој крајини престале војничке управе, покрене покојник нов педагошки лист под насловом: „Нова Шпкола«, а кад је и овај лист са премештајем његовим у Мавловце престао, покренуо је у Павловцима: «Нови Васиитач“, који је и кас кр. жупан. школ. надзорник продужио и до смрти своје издавао ушавши се њим у 20. годину рада — на њему. Покојни Мита Нешко вић издао је, поред ове педагошке радње: Словенски Буквар, Часловац њ Псалтир, као школске књиге, које се највише употребљавају у Босни и Херцеговини. У најновије доба спремио је српски Буквар с Читанком. Осим тога почео је радити на преводу целог Песталоција и како смо извештени издао је већ прву све-

ску тога деза. Издао је у преводу Русовљева – „Емила“; написао је Ибсторију о сраскиг | школа у „Аустро-Угар-

ској, што је наградила. Матица Српска. Његове расправе: Змај Јоват- Јовановић тао педагог, () управи “ надзору школа. Може ли штоља бити без таелесне наставе, п други десет педагошких расправа такође је наградила Матица Српска, а које је он

" ЖЕНСКИ СБЕТ

Бр. 6.

доцније издао у засебној књизи под именом: „Обирка педагошкиг радова.“ Три књиге су му ивишле у књигама за народ, које издаје Матица Орпска из фонда Петра Коњевића, а отпочињао је и више радова за децу и народ. Стил му је био лак и убедљин, те су ва то и радо читана његова дела.

Мита Нешковић родио се у Новоме Саду 7. новембра 1846. г., од оца Пепре ан а та ои матере Катице, рођене сестре Змајевог оца, те је отуда био у крвном сродству с покојним Вмајем Јо. ваном Јовановићем. У Новом Саду ту је изучи основну нар. школу и четир разреда срп. вел. гимназије, а по том пети и шести резред у Сегедину, после чега је прешао у сомбор, уч. шк,, коју је 1867. довршио Фе одликом и одма постао учике љем у Руми, па после прешао у 5емун, од куда је и отишао као народ“ ни питомац 1870. године у Драж Бане. Још као ђак покушавао је да пева, али је после напустио песму и прешао на овбиљан педагошки рад, на којем је показао лепа успеха и који гаје подигао до највишег степена просветног радника у краљевини Хрватској и Славонији.

(Оставио је иза себе ојађену супругу Марију рођ. ЕКритовац, удомљену кћер Даницу, за Васом Витојевићем, равнајућим учитељем, у Северину код Бело. вара и неудомљену децу: Зорицу, Љубицу и Душана Недковића. Од уда те кберш има два унучета: Бошка и Милеву Витојевића и још у животу брата: Евгенија Нешковића, кр. српског часника У 59Ру-

Покојни М. Нешковићодужио се школи и настави у пуном смислу својим неуморним 40-годишњим радом, поклонио је народу петоро спремне и добро васпитане деце, који ће његовим трагом даље корачати. Беше искрен друг, одан пријатељ, велик родо. љуб, те је у последње доба често и јавно устајао п осуђивао другове учитеље, који се одвише истичу као политимки радници, те се мразе с народом и децом, којима треба да су углед и пример умерености и трезвености. Нека је слава и вечан спомен Мити Нешковићу!