Женски свет

Т Јелена Богдановић.

После дуге п тешке боље преминула је у Врш цу Јелена уд. покојног Ђуре Богдановића трговца вршачког. Покој пица. је била једна од оснивачпца вршачке женеке задруге и скоро до своје емрти савевпа, ревносна. пт марљива одборкиња. Колико је марила п заузимљива била за развитак п напредак овдашње женске задруге види се по томе, што се и на свом последњем часу сетила исте, те је учинила и једно завештање истој задрузи. Пошто је покојница била у Вршцу призната, поштована п је била испраћена многобројним народом.

У име женске задруге опростпо се на гробу са покојницом овдашњи учитељ у мпру г. Макса Пантелијћ овим лепим говором:

Тужни зборе!

Од иекони па кроз целу вечност, владао је и владаће у прпроди један неизмењив п непрекидан закон, а тај је: Све што постаје топ > рађа то и умире. Све за

уважена то

пестаје. Све што мало трајс. Ове бива па престаје.

У природи дакле влада живот п смрт, ова два противника, који се боре у човеку и природи. Колевка нам је почетак, а гроб евршетак овог бедног земаљског живота. Читав је живот наш оличена борба, са безброј тегоба, недаћа и невоља, коме је неумптна посљедица увек једна те пета, а та је смрт.

Но живот се не цени по његовом трајању, него по каквоћи оног створа. који је тим животом живео. Не пита се колико се жпвело, него зашто се живелог

Има људи, који проживеше еплне године, по читаво етолеће, па ппак је тај живот њихов по народ и људство остао незнатан.

Човек дакле рођењем својим ступа у живот, а са животом на се и извесну моралну обвезу од народа из кога је поникао, и баш тога ради, народ е правом захтева од сваког појединог сучлана свога, да га по могућству својих моћи потпомаже и унапређује, да што веће жртве принесе на олтар ереће свога народа. ко за сепвота свога

узима

Па благо сваком опом, стече живота и по емрти, стече славе пи спомена у народу своме, Тај никада не умире. Тај не. чито живи,

А сада тужни елушаоци да видимо каквим

је животом живела ова покојница, коју ево епуштамо у ладни гроб за навек.

ЖЕНСКИ СВЕТ

141.

Јелена Богдановићка рођена је у Тамишвару 1849. од ваљаних добрих и честитих родитеља оца Софронија Мариновића и матере Катарине рођ. Јовановић.

Софроније рођени брат је упаженог п свима нама добро познатог, али на жалост давно пре: минулог Марка Динула.

Ступила је у брак, са овдашњим виђеним и уваженим, али на жалост прерано преминулим грађапином Њуром Богдановићем. Брак овај беше сретан п задовољан пуне 32 год. Својим трудом, а поред тога и штедњом стекоше они више него што им требаше. Па доцније кад осташе без породице, стадоше онда обоје мислити како ће да усреће ону велику породицу — породицу народну.

Добри и племенита срца покојни Ђура, при последњем свом часу, наручио је својој супрузи ово: „Јелена, верна сапутницо живота мога, остани здрава и живи колико ти је Бог одредио, а кад и теби последњи чав куцне, а ти се сети Вршчана наших, како би нас се сећали и спомињали

И дошета верна супруга Јелена, послушала је свог верног и доброг Ђуру, и савесно извршила његов аманет. Јер као што сам поуздано извештен, завештала је покојница једну знатну своту овдашњој српској женској задрузи, којој је она била оснивачица и до смрти своје вредна п неуморна' одборкиња.

Но после емрти евог непрежаљеног супруга, саломила је туга п жалост и самоћа те јој сва радост и утеха беше гробље, и та непрестана туга и жалост ево је савладаше п у гроб отераше,

Пошто је дакле тужни слушаоци покојнида својим завештајем постала добротворка овдашње женеке задруге, то је она тиме и све нас задужила вечитом благодарношћу, јер њеним завештајем убрисаће. се многа суза сиротинска, п многа беда и невоља утолити.

С тога и мп овде сакупљени одајмо последњу пошту овој добротворци, те узвикнимо из благодарне душе нам: Слана нек је и вечна успомена добротворци Јелени Богдановићки!

+ Ђока Шимуновић поседник из Шида, велики родољуб, упокојио се прошлог месеца и сахрањен уз велико саучешће народа. Да је ро дољуб показао је п тим, што је поред млогих мањих доброчинетава сазидао на српском купатилу Русанди (у Меленцима) хотел и поклонио меленачкој општини, која је иначе материјално посрнула а купатило њој припада. „Лака му црна земља.

т Милорад Ј. Митровић. У понедељак 15. (28.) маја о. г. преминуо је у Београду велики орпеки песник Милорад Ј. Митровић. Издао је за живота две књиге својих песама, које су само о љубави певали. Његове су пееме излазиле у евим нашим белетристичпим листовима а највише у „Српском Књижевном Гласнику“. Вечан му спомен!