Женски свет

122.

Из прогласа могу се најбоље видети тежње и жеље Међународног жен. савеза.

„Сестре, удружимо се — преко наших народних женских (савеза, — све ми, које смо убеђене, да ће срећа човечанства бити ујамчена

заједницом мисли, осећања и гледишта, и да ће добро: организована и упућена делатност жена бити најмоћније _ средство за напредак породице, друштава п државе. Објавимо, да смо се ухватиле у коло радница и да је сврха нашем заједничком раду, да унесемо у друштво, обичаје и законе златно начело, које вели: „учини свом ближњем то што си рад да ин оњ теби учини“.

Чудновато Јевропљанима — који су навикли да из тог новог света бележе смелије женске по крете —— да толика разборитост и умереност ка карактеришу један американски женски троглав..! Ади, и ако је мудра умереност дала јачу вредност племенитим п лепим тежњама американ ских жена ипак је позив гђе Севал наишао на много различитих тешкоћа.

Једнима, и ако одушевљеним, — у Немачкој — остварење Међ. Савеза у први мах изгледало је тимерично, просто стога, што је гручирање стотинама разноврсних женских удружења, напредних по тежњама, консервативних по идејама,

екстремних по захтевима итд. у једну целину — Народни Савез — изгледало немогуће. Другима у Француској — цело ово предузеће

изгледало је не само химерично но и сумњиво.

Католички елеменат, који је нарочито у тим женским филантропеким установама био надмоћвији, негодовао је, што је тај предлог, проглас и позив покренуо протестански амерички табор. Отуда се изроде сумње у побуде, циљ, па и у развитак и остварење целог тог свегеког женског покрета. Очекујући на оснивање Народног савеза, проте стантека и сва некатоличка удружења и установе издејствују тако звано парцијално лично учешће и представништво у Међун. жен. савезу.

Тек од 1900. год. датира се Нар. жен. савез у Француској, коме ни до данас нису пришла католичка женска удружења и установе.

Трећима је позив гђе Севал изгледао меко риститн, те према томе и непотшребат.

Живот, рад и тежње женскиња кретао се у локалним границама и интересима Приступање Међун. савезу није доносило никакве непосредне користи. На шта то, заннтересовати се пи пратити

ЖЕНСКИ СВЕТ

„њица Прланда.

Бр.'6:

тај светски женски рад и покрет, који изазива културни развитак и у оним правцима, које ми немамо, и који се може бити екоро пеће у нае ни појавити7 Крај наших интересовања нека је у границама личних интереса. А то тако мора трајати, или док васпитање пи више образовање не створе нове, шире погледе и виша интересовања — благороднију душу, или док помпновни економеки. фактори савременога живота не створе сродне борбе и живот, те пзазову и елично интересовање. Може се рећи, да су међу првима Швајцар-

киње схватиле замисао п одазвале се позиву гђе Севал.

Солидарност рада, интереса и интересовања одликује Швајцаркиње —- као пи Швајцарце. Мно-

„гобројна, а нарочито разноврсна женека друштва,

у којима се толеришу, и сложно раде католичкиње, лутеранке, калвинке, атвисткиње итд., најбрже су св групасала, и један од првих пристанака 33 учешће и сарадњу у Међ. савезу био је тај „мозанчки швајцарски тристатак“,

зрајт Севал п сама дође у Јевропу и обиђе Енглеску, Шведеку, Норвешку, Данску, Немачку, Швајцарску, Италију, Француску, Холандију. Резултат п последица њена пута беше то, што се у свима овим државама основаше народни женски савези, а %итова заједница и јесте женски Међународни савез.

Досадашњи рад Међународног савеза забележен је у извештајима, и то:

1. ба конгреса из Вашивггона 1888. г.

2. » , » Чикага 10598 9. » » » – Лондона 1689 и 4.» » » Берлина 1904. ,

Од оснивања Међунар. жен. савеза год. па до данас, председништво 4ћ, Савеза делиле су две личности чувене и добро познате женском свету, госпође: Врајт Севал, оснивачица Међународног Савеза, п Леди Абердин, недавно –вице-краљица Канаде а данас вице-кра-

1888.

Не мање су чувене личности, које су до сада припомогле Врајт Севал и „Леди Абердин госпође: Баклеј, „Лилизн Стефене, Изабела Девис, Тереза Вилеоп, Камил Видар, (анге, Марија Штрит, др. Ширмахер, Сара Моно, Аврил од Сент Кроа, Абадиј Д Араст изд.

Међунар. женски савез има своје нарочите статуте и управу,. коју састављају представнице различитих народних женских савеза. Сваке пете