Женски свет

Бр. 6.

године држе се међун. женски конгреси, а у том размаку времена нарочити, стручни, стални одбори свестрано проучавају пштања пи претресају предлоге различитих секција.

Секције су:

1. Шросветнња = васпитање и образовање женекиња ;

2. Филантротска — о жен. друштвима и установама ;

3. Економска — женско радничко питање.

4. Шравничка — законске прилике у ко-

јима се жена налази, политичка права итд.

Ошште идеје су најмоћнија међународна веза и привлачна снага. Њих сваки савез, као своје рођене, радо прима и истиче. Тајна сила, која одржава тако различите нар. женске савезе јесте: узајамно тоштовање убеђења —— нека врста моралног алтруизма.

Као тод што је свако удружење, свака уста. нова, прилазећи Народном жен. савезу, сачувала своју аутономију, пезависност, тако исто и сваки Народни жен. савез, ступајући у Међународни са-

вез, задржава покрај свог националног типа још и потпупу пезависиост праваца рада и слободу метода,

Та пеограпичена слобода рада и интересовања народних жен. савеза одлакшала је остварење пре дузећа, кога се подухватила гђа Севал. Није ли пријатно замислити заједпицу од преко осам мидиона _ слрадница, другарица, сестара2 Свака у свом правцу ради и тежи одређеној мети, а све заједно истом циљу: општем добру жене, тородице п друштва.

Па и ерпско женекиње, прилазећи — преко

свог Нар. еп. Савеза к тој еветској културној женској _ заједници, радиће у свом досадашњем

правцу, али ће тежити да измени иттересовања. (ио нема потребе, пема зашта да се бори. Шзвојевати _ српској жени, српској матери, удру женим српским радницама, достојно место на пољу тог светског женеког културног рада — ето жеље и циља Српског Народног Кенског Савеза.

еву ли умесне жеље“ циљ српског женскиња' |

Группеање друштава у Нар. об. Савез умесно је и корисно, циљ прилажења међународној заједници племенита, а жеља оправдана, да се једном и Српшкиње одазову љубавним и сестринским по зивима Међународиога савеза.

Стручни, стални одбор филантропске секције,

ЖЕНСКИ СВЕТ

128.

који се ове године маја месеца састао у Паризу, под председништвом „Леди Абердин, на версаљској конференцији, којој је била присутна једна од наших Српкиња, преговарао је о оснивању Српског Народ. Кенског Савеза. Стручни, стални одбор економске секције, који се јула и августа месеца ове године састао у Хагу, одредио је др. Шпрмахер, да дође у Пешту (због неких обавештења која су тражиле Мађарице при оснивању свог Нар. Кен. Савеза, и да у границама могућности и њих заинтересује за Међ. Савез.

(уктобра месеца др. Ширмахер јави београдским госпођама, преко својих познаница из Швајцарске и Француске, да Је одређвна да обиђе наша друшлива ч да с њима треговара.

По договору представница _ беогр. женских друштава, др. Ширмахер била је гост београдских женских друштава зв време свог боравка у Бео граду. |

Чим се упознала с нашим приликама, 6 правцима рада и тежњама, ехватила је, да прилике, у којима се срп. женскиње надааи, не изазивају, као на западу, економеку, културну борбу на емрт и живот, у коју су неминовно толики милиони жена одлучно ступили, ћена остаје жена и мати, њено је царство породица и кућа. Оно неколико“ изузетака, жене вишег образовања, истина читају и прате женеки покрет и општи културни напредак, али се не одричу обичаја и традиције. Пан ако се и међу њима деси по која појава савременог, екстремног женског типа, и ту се донкихетеки претресају теорије само до — удаје.

Српкиње су Као и већина Швеђанака удајом :бдицирају.

Да је др. Шпрмахер којом срећом дошла два месеца _ доцније, нашла би у Београду најновије „Удружење брп. Кенских Чиновника“, појаву у пуном смислу —— феминистичку.

Душа и покретач удружења је др. Хаљецка.

Чудновато, да су Сршкиње, које су др. Шврмахер критиковале што је пзврсна Немица шовинисткиња, допустиле, да их предводи, Да их упућује у борбу, да им друштвена правила ствара једна жена, која је силом околности или случајно у Србији.

Ако је, дакле, умесна замерка београдским женским друштвима, што су указала гостоприм. ство др. Ширмахер — Немици, онда ће бити умеснија замерка српским женским чиновницима, што _ покрај др. Фочић траже вођу у др. Хаљецкој ! |