Женски свет

Бр.7. и 8.

Нови Сад, за 1. јули и за 1. август 1907.

ХХН.

МЕНСКИ (ВЕТ

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал.

О Претплата, Руколи си и све што се тиче листа, шаље сб на уредни- =

штво Нови Сад (Џјузаек).

Цена: на годину 3 круне; за Србију 3", динара. За све остале земље 3, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

Књиге и наше женске.

У нас има велики број девојака, које су свршиле вишу девојачку школу, препарандију, какав инштитут или лицеј, те остале код куће да чекају суђеног друга. Те и таке девојке имају довољно времена јер нису принуђене да ВЕ ручак, вечеру, одело им т. д. те би се од њих с правом смело захтевати, да се не запуштају, да се саме лепом књижевношћу култивирају и да кашње као жене матере употребе то девојком стечено знање.

Али ми видимо нешто друго код наших девојака. Несретни луксуз влада и у васпитању као у ношњи; већина оних девојака, које имају мираза и које нису принуђене на зарађивање хлеба, уче из обичаја, пролазе кроз школе »жмурећки« а излазе без икаквог правог познавања оног, што су училе, уче да се зову да су нешто свршиле. УКалосно је то, али је истина. Оне, које би могле у женском друштвеном питању имати главну реч, које би доколне биле за општи друштвени женски напредак, немају спреме, јер немају воље; из школе не понесу ништа, кашње не читају оне корисне поучне књиге, предаду се друштвеним ситницама и удварању и тако остаје поље женског друштва у оном старом запуштеном стању. А зашто је женско друштвено питање запуштено» Зато, јер се женско питање непосредно женскиња

тиче, а оне саме не располажу оним што се тражи да се уреди то њихово, питање,

мушки гледају своја социјална витална или научна питања те се и не осврћу, не показују онолико озбиљне пажње и велике воље за женско питање. За то имамо пуно доказа. Сад долази питање, зашто да наше женске, које немају никаквих друштвено привредних дужности, које проводе девовање у опште познатом нераду, у шетњама, забавама, лицкањем, удварањем и поред којекаквих љубавних пуних интрига романа, зашто не би те и таке девојке то слободно време употребиле на своју женску корист, на корист будуће жене, матере, домаћице, на корист оног друштва, којем припадају 2 Да, то је питање, на које је тешко одговорити и које се мора намећати сваком Србину, кад види стање нашег српског женског васпитања и култивирања. А како би се то најлакше постигло» Школом и добром књигом. Наука се не сме узимати као неки накит луксуз, јер онда се то не зове наука па ма се имало колико диплома; наука се мора сматрати као неко неопходно нужно средство за данашњи друштвени живот. Знање данас много више вреди у друштву него све остале друштвене упараграфљене конвенционалности; са знањем се данас више постизава, даље достиже, него са