Женски свет

Стр. 146.

салонским манирима а празном главом, то би требале и с тим би требале наше женске бити начисто и онда не би училе с трудом и вољом само оне сироте, које ће науком и од науке живети, већ и оне, које ће остати код куће, које су сеу сретни час родиле, да" не морају као девојке искусити грубу борбу за живот, те би таке девојке не само инштитут, вишу девојачку или препарандију свршиле тек из обичаја, већ- би, ово је могуће, посећивале универзу, па као свршене универзитеткиње остале код куће до удадбе, које би служиле као углед целог женског друштва, које би уредиле и средиле женско питање, које би прве са себе збациле сав скупоцени накит, раскинуле зиди границе женског велико господског друштва, примиле у своју средину и оне сироте, те им саветом, знањем и понашањем показале како се иде правој мети друштвеног напретка. Које не би могле свршавати универзу, те би иницијативом оних јако спремних женскиња прионуле оној школи, коју уче и даље би се саме помоћу здраве и дидактичне лектире усавршавале, те би куд и камо више користиле друштву него ли сада. Ја мислим да све женске увиђају велику оскудицу правих, способних, спремних и разборитих жена, а за бољи доказ спомињемо једину тако рећи у целом Српству на далеко чувену гђу Савку; зар да је, као што није, наше женско васпитање, не би бројало женско друштво на хиљаде гђа Савке» Та ми имамо доста велики број високих »дама«, које су краљице по баловима и у раскошу, па зар не би могле те и таке високе »даме« узети ону племениту друштвену дужност и правац, којег се држи и на ком ради гђа Савка толико година» Да, али онда се не би тјешили кад после пуних педесет година једва су донекле продрле ж.д. задруге и кад једини женски орган са ценом од три круне годишње, после двадесет и две године апелује на своје дужнике, а ко су ти дужници, него они исти, који троше не три него тридесет пута по три круне на накит, парфен сапун, пудер и ти боже знај остале ђинђурије; не треба нам бољи доказ, како наше женске цене

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр 7. и 8.

књижевност, како је помажу, него кад видимо да » Женски свет« остаје онај малени као и пре двадесет година. А од кога за-

„виси његово проширење2 Од женскиња.

Нек нас нико рђаво узме ово као оштар прекор. Ми смо из _ уверења говорили, а с најбољом намером, да, ако се да ово стање променити, нек се промене. У нас има приличан број женскиња, које познају који стран језик, па шта читају, ако уопште читају на страним језицима» Читају оно, што је отровно, опасно, читају пикантне романе, пуне љубавних интрига и с њим се трују, убијају. ону узвишену страну девојачке невиности, стварају атентат на здраво и морално мишљење и сваћање. Код нас је и дан данас у моди код женскиња да читају тај литерарни трулеж, господа удварачи с тим предметом почињу говор у женском друштву, те се тај коров и смет књижевнички и данас на срамоту културног доба а на нашу моралну штету шири. Чак су у Швајцарској стали на пут тому злу, они забрањују да се младеж трује тиме и не дозвољавају појединим књижарским пшшекулантима, да се користе на штету морала друштвеног. Нико боље ширење здраве корисне и поучне лектире не може вршити него ж.д. задруге; нек оне затраже помоћ у наших старијих, озбиљних мушкараца, нек стварају женска кола, али не зарад пуких ћефова, већ из убеђења, из потребе. Нек апелују и пропагишу кад родитеља за бољом, здравијом и кориснијом девојачком културом, нек избаце из својих домова оне сензационалне отровне љубавне романе, нек шире дела о васпитању моралном, о карактеру особито БЗтајјза, 5репсега, Мапјесаси, нек контролишу живот и развитак како умни таком телесни својих девојака. Нек стварају женске библиотеке, једномречи,некзагрејудевојке и младе жене, за здравом, поучном, корисном књигом као што су загрејане за модом, за комодитетом и свима осталим штетним стварима. Кад буду наше женске читале и уживале у озбиљним, поучним и научним књигама, кад буду критички, с пажњом читале, кад престане овај њихов празан девојачки живот, тад ће женско па и мушко ,

не разуме, нек не