Женски свет

Бр. 1. и 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стро њу.

чим макар основну школу сврше у свет упутити у напредније крајеве, на изучавање које корисне привредне струке, где ће међу културним људима, осим своје струке угладити, образовати, цивилизирати, прекалити се, стећи ону светску мудрост, која се у никаквој школи не стиче и не учи. — У свету научи млад човек и разне стране језике, постане једном речи светски човек, а то треба и ваља сваком свега века, макар и не морао после хранити и бавити се својом струком коју је изучио. Све то ваља ће му и онда, кад га у солдате зовну, ваља ће и ономе, који тежи за каковом државном или за ма каковом другом службом, ваља ће једном речи свакоме, свега века, свуд у свакој прилици и неприлици, јер прекаљен, искусан, мудар

светски човек, који уме радити, тај је свуд пристао тај је увек и свуд угледан, напредан, срећан.

Упућујте дакле све ваљане српске ђаке од 12—15 година, а даље се не треба за њих старати, јер су та деца — ако слушају — збринута, осигурана за сву своју будућност, јер за њих је све збринуто од првог дана њихова шегртовања, па док ваљан човек не постигне своју циљ, своју срећу.

Препорука наших познатих Срба учитеља, свештеника уважава се највише, јер се за њих зна, али и свако други ко жели да упути и да препоручи ваљану здраву српску децу од 12—15 година, нека пише управи Српског Привредног Друштва Привредник у Загребу па љће добити одмах све нужне упуте.

КИД

Шноле за заручнице.

Једна од најособитијих данашњих установа јест подузеће једне младе жене, која има живог интереса у потребама времена, у коме живи. То је школа за удаваче — заручнице. У целом свету постоје само две таке школе, једна у лондонском предгра ђу, друга у Пенсилванији, а обадве је основала иста млада жена.

Незгоде, што их младе жене искусе прве године брачног живота, имају се приписати факту, што нису имале одговарајуће спреме. Већина заручница проведе време од заруке до венчања у „облацима“, место код огњишта. И не помишља се ту на живот. Њезина једина мисао је: хоће ли ме увек љубити» уместо: «како бих учинила, да ме увек љуби»>

Нећу овим да рекнем, е жена мора бити и «метла и лопата», али удаја је врста ортаклука, где је жена исто толико обвезана, као и муж. Његово је, да прибави кући све што треба, а њезино, да о томе бригу води. Же-

на се обично заноси кривим идеалима. Брак је једино занимање, код ког питање о способности долази тек после свршеног чина. А то не ваља. Техничка спрема је потребна удавачи као и лечнику претходно шпитаљско искуство, пре него почне самосталан рад. Ако је брачни живот вештина, мора се учити, како се употребљује оруђе, пре него што се почне практиковати. |

Дотична гђа вели о тој школи:

„Ову сам школу отпочела само са једном ученицом — кћери једне моје пријатељице у Лондону. Успех, што сам га код ње постигла, био је толики, да сам се усудила, најмити кућу у једном лондонском предграђу. Прве године имала сам само три ученице. После пет година морала сам прећи у већи стан. За тим се састанем са једном Американком и у договору с њом оснујем такву школу у Пенсилванији.