Женски свет

Бр. 7. и 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 168.

да моделише напамет, он би се бев сумње огрешпо о тачност става, о пстинптост покрета, како се он испољава, из костура и остале укупне мускула туре п о многе друге лепоте мирног или у покрету се налавећега тела. Ни пајвећи мајстори не могу се похвалити, да су бев модела преставили облике љуцког тела иоле тачно у његовом пуном савршенству — на против они су баш ви. ше, него ма који фушери, чпнили употребу од модела, ценећи мудро п паметио, да се без тачнога подржавања природе, не да постићи живо и карактерпстично дејство.

До лепих модела, није лако доћи, јер су ретки. Природа је своје дарове поделила врло разноврсно и само својима одабраницима подарила је све.

Модели, чији су поједини деловп раввијени у пупој хармонији свом целином, налазе се само у врло ограпиче"ном броју. Обично један модел пма само лепо скалупљену руку, друга лопу мишицу, трећи, елегантно срезана рамена, четврти фино и снажно испољене груди, а остали друге особине телесне лепоте. Уметник се упозна поступио са пмао цима ових специјалиста а он се са њима повлужи према потреби.

Главну вредност полаже пак на модел код кога су сређена сва препмућ. ства и он је сретан и пресретан ако напђе на такп модел. И тек му тада пде посао од руке; јер је прпрода најпоузданија водиља ка пстини, која му мора бити преча од свега. Ако модел врдне па пекога разлога, па изостане од атељеја, то се дотични сликар илп вајар нађе у великој непрплици. Још при крају свога живота, чувени сликар Акварела Таспип, који је умро пре две године, могао је да плане, кад је помислио, да га је при раду његове велике слике «суд Париза» изневерио модел за Афродиту, једна венесцијанска лепотица из народа. Мајстора је стало мпого труда, Док Ј9) је нашао замену; али је први модел ипак бпо најбољп.

Ми ћемо овде, оставити на страпу

оне моделе, који свој атељески позив

упражњавају као неку врсту заната и имају студа материјалне добити, а гово: рићемо само у корист друге врсте модела, који се само из чисте наклоности или тежње за допадањем, нуде уметнику за углед у његову уметничком раду. Ови се чак могу да нађу и у најотменијим круговима друштва, и они се тим пре могу да назову „чувеним моделима“, што су они у многим случајевпма тесно везани са именом и славом уметниковом. Чини на извесне женске природе неодољив чар, да се виде престављене и обожаване у слици или у

мрамору: као богиња лепоте, муве или грације; сујета победи женску смиреност, која иначе треба да је очувана у

свпма приликама. Али је можда код многпх жена п отмепа помисао, да уметност облагорођава п уздиже ка идеалној чистоти — довољан разлог, да истакнутим мајсторима послуже за модел. Напослетку, свему томе придружп се и љубав, која не зна за никакве препоне а срећна је сама, ако одабранику свога срца може да послужи п да му вајди.

Још у старом добу било је чувених модела. Најчувенија била је Принса, најлепша жена свога доба а пријатељица Пракситеља, великог мајстора пластичпе уметности. Прича, да је она својом лепотом чак победила судце ареопага и принудила је псте да крпвца ослободе, значајна је по пзванредну моћ ове женске појаве.

(ба особитом вољом Пракситељ је изабрао за израду Афродите јида Зећаш оеђотепе Зећбићензобви“ у чијој појави беше сређено све што је природа, односпо чара п дражи, могла подарити жени,

Принса је уметника одушевљавала на ове израде и била му је модел за пете. Његово најбоље и најогромније дело било је оно од старих многохваљена п цењена мраморна статуа Афро: дпте од Киндоса. Она је представљена у оном моменту, када улави у море да се купа, па је из леве руке попустила огртач, да псто склизне па једну вазну. Орђинала данас нема. Има само у Ватикану пеке копије у мрамору као и једна