Женски свет

Бр. 7. и 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 149.

Дакле чулнаопажања јесу елементи из којих се састоји целокупан наш духовни живот.

Постоји знатна разлика између човека и жене у погледу опажања, а из те разлике долази и разлика у душевном животу код обеју полова. Овде не треба-разумети разлику у интелектуално-логичном опажању, где се човек већим делом јаки осећа, већ једино у примању утисака из спољњег света, који код жене, као што смо видели, пре допиру до можданих центара.

Духовни живот бржи је код жене него код човека. Њена опажања, представе, мисли, задовољства, решења, радње, слажу се узбуђеније, живље, страсније, него у већине људи. Сав духовни живот женин оснива се на тим фактима. Телесно ја игра код жене много већу улогу него код човека, како у природном свом смислу тако и у наравственом и друштвеном. Ово телесно ја јавља се као резултат узајамне радње нерава и опажања, а из чега се поново види да је сав душевни живот код жене у великој зависности од чулних органа, као и од нервне осетљивости женског организма.

Шредставе ц мисли код жене. ТПредставе се образују из утисака. Многобројним опитима утврђено је да је процес опажања бржи код жене него код човека, па према томе је и образовање представа брже код жене него код човека, само овде не може били говор о верности представа. Брза реч — брзо и суђење. Отуда и долази да су ређе жене које муцају но људи; на осам муцавих људи долази тек једна жена.

Представе се чувају памћењем. Женска памет првенствено се односи на домаћи живот, на рад, породицу, материнске дужности и најпосле на своје мање и душевне особине. УХенска памет показује се као слабија у свима апстрактним и научним питањима, а особито у политици, техници, индустрији, трговини и т. д. Али зато пак жену до дубоке старости служи памћење, што то код човека већ није.

У жене се необично живо јавља репродуктовна моћ, као и брзо образовање појмова из представа и комбиновање истих по законима асоцијације. Све ово долази

као посљедица брзог жениног опажања, представљања и осећања, а то се још потврђује и женином вештином да брзо говори, као и њеним бесмислицама на јави. Репродуковање представа код жене често пута бива несвесно, тако да се ни мало не ослања на логику. Њене представе и мисли лете од познатога ка непознатоме, од могућног — немогућном, од правде на кривду. У след јаке примљивости жена осећа јаку потребу за примање нових представа, отуда се и јавља код жене љубопитство и жудња за шаренилом, као-и за читање сензационих прича и романа.

Треба што тачније разликовати стваралачку машту од нестваралачке. Стваралачка машта или фантазија ствара ново. По форми својој она је у души научника, техничара, уметника, песника, и т. д. Обрађивање стваралачке маште врло је тешко, јер то зависи од душевних особина дотичне личности. До наших дана код женског пола мање је развијена продуктивна фантазија него код мушког. Додуше о томе има и изузетака. Билоје из женског пола знаменитих глумица, песнакиња, списатељки и т. д. Али као неоспорими факт остаје да су све велике и знатне производе написали људи; све техничке и научне проналаске учинили су такође људи; најпосле велики уметници, архитектори, вајари, живописци, композитори били су људи. А све то доказује виши степен стваралачке маште у мушкој души. Могућно је, напослетку, како тврде поборници женске еманципације, да ће се временом овај одношај и променити у корист женину, али до наших. дана ово преимућство има мушки пол.

Овде треба да се запитамо зашто је жена досада тако мало радила на овим пољима» Стваралачка машта није сасвим слободна у замишљању. То једуховна радња, која је строго везана не само законима логике, но нарочито и оном облашћу из које црпе своју грађу као нпр. из естетике, науке, техничке и т. д. Композитор, на пример, стално је везан законима контрапункта (вештина слагања више гласова међу собом)и хармоније; уметник опет стално је везан законима из своје