Женски свет
Бр. 7. и 8.
ЖЕНСКИ СВЕТ
СОтре 1516
МРАМОРНИ КИП.
У цветном парку, мед гранама ружа, Девојче стоји — кип мраморан, бео; Спустила главу, а лагани вео
Над вито тело до земље се пружа...
Ручицом малом скрива голе груди... У власи њене с грана капље роса; И она нема, полунага, боса Вечито одије усамљена туди.
(0) стега.
Тек вече благо када с неба пане,
И огањ дана негде мирно гине, —
По првом мраку, кроз сфере тишине Пред лик тај хладни један пастир стане.
| тугом свладан љуби мрамор сиви.. У страсти пламти жар с усница врели, И он не стаје, — кб да немо жели Са пољупцима дух њен да оживи... Славко С. Диклић.
+
НА ПОЉАНИ.
Када сам те срео Јело На пољани тој, Ускликн'о сам, ал' је бајна, Благо, благо њој.
Благо оном коме сјаји Таква звездица,
Кога грли, кога љуби, Ова душица.
Ал од тада срце моје Обавија вај,
А суморан живот прати Тужан уздисај....
“и
10. јуна 1907. год.
Прва изложба женског
Други дан Духова 11. (24.) јуна о: г. отворена је изложба женског ру чног рада у Чуругу, коју су приредиле српске чурушке учитељице и забавиље уз припомоћ својих колега из места.
Тога дана могло се опазити много страних гостију у Чуругу, који су дошли, да посете изложбу. У четир сахата после — подне, испунила беше нестрпељива публика простор школског дворишта, чекајући да се што пре обави прописани програм, те да отпочне посматрање саме изложбе.
После четири сахата поздравио је госте г. М. Ђуричић учитељ, врло лепим и смишљеним говором, у коме је истакао вештину женских руку, које су кадре тако лепе радове да
Вук.
ручног рада у Чуругу.
створе, и истакао је заслуге чурушких учитељица и забавиље које нису жалиле труда око приређивања ове лепе изложбе.
За тим је певачко друштво отпевало тропар,а после тога јег.Љ. Апић говорио о индустрији. Г. Апић је врло лепо изнео слику, како би се по селима могле, помоћу женских задруга, створити радионице белог рубља, где би наше многе девојке нашле сталну зараду.
После тога отпочело је посматрање саме изложбе. Све ствари биле су смештене и изложене у две велике школске дворане. На вратима истих дочекаше нас девојке, Српкињице, све обучене у српском народном оделу, милина их је било гледати.