Женски свет

Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ

Добротворне Задруге Српкиња у Руми и многогодишњег њеног секретара. Као што се види пок, Јован Шевић заузимао се за многе јавне; привредне, просветне и хумане устапове народне и био им вредан подупирач и сарадник. Вечан му спомен !

+ Божидар Ћосић. Сомборска „Слога“ доноси ову белешну: »У четвртак ујутру по претходном пријему св. тајне причешћа преминуо је овде у Сомбору бивши 50-годишњи учитељ православне српске основне школе у Барања -Бану Божидар Ц. Ћосић. Покојник је поживео 9 година. Цео свој век провео је у савесној служби цркви, школи а народу своме. Пре неколико го-

Стр. 215.

дина је умировљен, те се као такав преседио у Сомбор својој ћери Сиди, која је удата за учитеља овдашњег Велимира Чонића, Покојни бабаБожидар свршио је у младости богословију карловачку, где беше коншколар покојног патријарха Георгија; по зла срећа му не даде, да се посвети на службу олтару божјем. Оставши удов још пре рукоположења, он се реши да се поново ожени, те да ее као учитељ ода на службу цркви и народу. То је и учинио, положивши накнадно учитељеки испит у Сомбору. Сахрањен је уз велико саучешће у петак по подне на овдашњем малом гробљу. Вечан му спомен !«

___ о фуожо( ~ 9 ___

ХО БЕЛЕ а

ПРОСВЕТА. ХРВАТСКА И СЛАВОНИЈА. Српски народни учитељи из Краљевине Хрватске и Славоније искупили су се у Загребу у већем броју и донели одлуку, да се удруже као засебна учитељска задруга у тим краљевинама, и да од идуће 1908. год. покрену и свој стручни лист.

ЦРНА ТОГРЉА.

У Подгорици се отворила 1. септембра 0. г. нижа државна гимназија, коју је народна скупштина из прошле године одобрила и наименован је већ и управитељ за ту гимназију у особи г. Михаила Буквића, који је до сад био професор на великој државној гимназији на Цетињу.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Да се одрже свилене блузе чисте око врата. Обично се и лети носе свилене блузе, а те се убрзо упрљају око врата од зноја, па их онда не може ни једна женска даље облачити. Да се од тога сачува, ваља пришити око огрлице белу чипку или од батиста поруб изнутра. па ће се сачувати.

РАЗНО.

Становништво Босне и Херцеговине умножило се за минулих 9 година од 1,568.092, на 1,721.720 душа. Према томе је прираст за 9 година са 153.628 душа или просечно са 17.067 душа годишње. Босна и Херцеговина заузимају у томе једно од првих места у Европи. У самој 1904. години порасло је становништво са 19.179 душа.

Према статистици од 1895. године чине православни: 43'5%/;, мусломани: 35%, а католици 2150 Од укупног становништва Босне и Херцеговине.

шкЕ =оно КЊИЖЕВНОСТ.

Споменице Милице Стојадиновић-Српкиње које је издао Одбор Београдских Девојака, а написао професор универзитета г. Јован Скерлић, нису још распродате. Умољавају се поједине родољупке и наше Добротворне Задруге да их набаве код г-ђице Катарине Холецове, деловоткиње Женског Друшва и потпредседнице Девојачког Одбора у Београду, јер су те књиге намењене подизању споменика тој заслужној књижевници српској, а цена им је ! круна (динар).

Исто тако умољавају се родољубиве Српкиње, да набаве и растурују у своме кругу књиге, г-ђе Јелене Јов. Димитријевића, познате књижевнице и пе-

" сникиње српске, председнице Девојачког Кола у Бео-

граду, које је написала под именом: Фати- Султан Сафи-ланум = Мејрем- Хану. Роман из турског живота. Вреди 75 новч. или 1'50 динар. А може се добити код саме г-ђе Јелене Јов. Димитријевића.

Српска учитељска школа у Пакрацу издала је свој Извештај за школску 1906-7. годину, који је уредио управитељ те школе г. Никола Шумоња. Из тог извештаја видимо, да је посећивало тај завод до краја године 19 ученика из |. р., 18 из |, р., 28 из Ш.р. и 19 ТУ. разреда свега: 84 ученика.

Старинар. Орган српског археолошког друштва, Излази у полугодишњим свескама од 5—6 табака текста са потребним илустрацијама. Чланови тога друштва добијају лист бесплатно, а за нечланове је претплата годишње: 10 динара. Изишла је друга. свеска за 1906. годину. Све што се односи на лист и друштво ваља упућивати на уредника Г. Михаила Валтровића, професора вел. школе у пензији, Београд, Љубичина улица бр. 36.

Враголанке. Под тим насловом издао је наш врли сарадник г. Влада М. Луњевица другу књигу својих песама у Крагујевцу У штампарији Радивоја Јовановића, У књижици тој има 25 песама.